Brusnica isplativija nego borovnica

U septembru iz Slovenije stižu prve sadnice ovog lekovitog bobičastog voća, čija cena na tržištu dostiže i 1.000 dinara za kilogram

Brusnica će po svemu sudeći u narednom periodu biti pravi hit u Srbiji. Kako je za Biznis najavio Vladisav Vučković, menadžer u firmi „Ekonom kop" iz Subotice, ova firma bi početkom septembra trebalo da uveze iz Slovenije prvi kontingent sadnica ovog jedinstvenog bobičastog voća.

- Postoji veliko interesovanje za gajenje ovog voća u Srbiji. Zbog izuzetnih zdravstvenih svojstava, brusnica je sve zastupljenija na meniju, a pošto je ovde ima jako malo i mnogo košta, ljudi su odlučili da je sami gaje - tvrdi Vučković.

Inače, do sada u Srbiji nije bilo organizovane proizvodnje brusnica.

Uskoro uvoz

S obzirom na činjenicu da je tražnja za ovim voćem intenzivirana poslednjih nekoliko godina, nametnulo se pitanje zašto će tek u septembru da se uvezu legalno, prvi zasadi. Vučković je objasnio da je sporan bio papir o morfološkom opisu biljke koju treba da izda zemlja iz koje se uvozi.

- To nije autohtona kultura. Dakle, raste u divljini i zbog toga je bilo jako teško dobiti taj dokument. Ipak, uspeli smo da se sa Slovencima dogovorimo, a Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije izašlo nam je takođe u susret i u potpunosti olakšalo proceduru uvoza - rekao je Vučković.

Zakon predviđa da se za svaku kulturu koja planira da se uvozi mora dostaviti morfološki opis i propisana količina sadnog materijala koji se sadi na oglednim njivama, kako bi se detaljno proučila geneza i svi ostali uslovi gajenja, u ovom slučaju brusnice.

Kako Biznis saznaje u Odeljenju za priznavanje sorti u Ministarstvu poljoprivrede, uskoro neće postojati prepreke za uvoz ovih sadnica, jer je do sada nedostajalo samo to da zainteresovani podnesu zahtev za priznavanje, što bi trebalo da bude učinjeno u najkraćem roku.

Kako je Vučković objasnio, cena sadnice utvrđena je u dogovoru sa potencijalnim proizvođačima i koštaće oko sedam evra.

Da bi se podigao zasad brusnice na jednom hektaru potrebno je oko 2.000 sadnica. Troškovi podizanja zasada slični su kao i kod borovnice, ali bi ako se budu primenjivale pune agrotehničke mere, zarada trebalo da bude duplo veća nego kod borovnice. Naime, kilogram borovnice u slobodnoj prodaji košta oko 600 dinara, dok kilogram brusnice dostiže i cenu od 1.000 dinara.

Sadnja na jesen

Ako se ide sa pretpostavkom da je prinos sličan kao kod borovnice, zarade na jednom hektaru bi trebalo da budu mnogo veće od 50.000 evra u godini kada doživljava punu zrelost, jer se ova zarada postiže sa cenom borovnice od 600 dinara po kilogramu.

Ovo voće bi moglo da bude rešenje za sve one koji imaju usitnjena poljoprivredna gazdinstva. Kao što je nedavno ministar poljoprivrede Saša Dragin rekao u intrevjuu za naš list, veliki procenat gazdinstava kod nas je usitnjen. Prema njegovim rečima, svi oni bi trebalo da počnu da se bave proizvodnjom voća i povrća, a ne uobičajenih ratarskih kultura, kao što su kukuruz i pšenica.

Prošle godine borovnica je doživela u proizvodnji pravi bum, a kako se čini, ove godine će to biti brusnica.

Brusnicu treba saditi na jesen i to na vlažnom, skoro močvarnom zemljištu. Ukoliko ne postoje takvi uslovi, brusnicu treba dosta navodnjavati. Sadnice su plodne čak 30 sledećih godina.

Lekovito voće

Brusnica je vrsta bobičastog voća poreklom iz severne Amerike. Prvi organizovani uzgoj ove biljke započeo je 1816. godine, na područjima gde je brusnica rasla samoniklo. Lekovita svojstva i način uzgoja čine brusnicu jedinstvenom biljkom.

Brusnicu su u davnim vremenima koristili Indijanci kao lek za mnoge bolesti. Ovaj dragoceni plod se može koristiti svež, čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a u poslednje vreme popularan je i sok od brusnica. Kao i od borovnice, i od brusnice se može praviti lekovito vino. Plodovi su bogati vitaminima, mineralima i drugim hranljivim sastojcima i imaju snažno antioksidativno dejstvo