Energija iz "slonove trave"

Slonova trava, kineski šaš ili trska miskantus, koja se koristi kao biomasa u energetskim postrojenjima, ali i za kultivaciju degradiranog zemljišta, mogla bi dobro da uspeva u Srbiji, kaže profesorka na beogradskom Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura" Gordana Dražić.

"Pokazalo se da taj hibrid nastao ukrštanjem šećerne trske i takozvane kineske trske, ima dvostruko veću energetsku vrednost od kolubarskog lignite, da može da bude odlična sirovina za biodizel, ali i da pomogne u rekultivisanju zemljišta koje je je čovek uništio svojim delovanjem", objašnjava Gordana Dražić, profesorka na beogradskom Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura Gordana Dražić"

Profesorka Dražić je za ekološki portal agencije Beta "Zelena Srbija" rekla da se miskantus od 2006. eksperimentalno gaji na nekoliko lokacija širom Srbije, na različitim vrstama zemljišta, a u okviru projekta "Ekoremedijacija degradiranih prostora produkcijom agroenergetskih useva", koji Futura sprovodi u saradnji sa nekoliko naučnih institucija, a od pre dve godine i sa Elektroprivredom Srbije (EPS).

Zasadi miskantusa, koji je poznatiji kao "slonova trava" ili "kineski šaš", pored ostalog nalaze se u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani "Nikola Tesla" B u Velikim Crljenima i na deponiji jalovine u Kolubari, kao i na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i u Loznici na degradiranom poljoprivrednom zemljištu i u Vršcu na černozemu.

"Miskantus je visokoenergetska biljka koja može imati prosečan godišnji prirast od 18 do 25 tona celuloze po hektaru i čiji je vek eksploatacije oko 20 godina", napominje profesorka Dražić.

Godišnji prirast u bukovoj šumi iznosi oko dve tone po hektaru, a hrastove oko tonu i po, što znači da po količini biomase jedan hektar te trske može da zameni 16 hektara posečene bukove šume.

Dražićeva kaže da je za sada najveći problem početka komercijalnog uzgoja miskantusa u Srbiji skupa sadnja, jer se taj sterilni hibrid poreklom iz Kine, koji raste tri do četiri metra u visinu, ne razmnožava putem semena već isključivo vegetativno,odnosno putem rizoma.

"Za setvu na jednom hektaru potrebno je 10.000 do 20.000 korenova i svaki košta 15 do 16 evro centi", objašnjava Dražićeva, ali dodaje da miskantus nakon toga ne zahteva naročite agrotehničke mere, kao što su đubrenje ili oranje, što smanjuje troškove uzgoja.

Eksploatacija može da počne nakon treće godine od sadnje, kada gotovo da prestaju troškovi ulaganja, osim za sakupljanje biomase.

Energent pogodan za manje gradove i sela

Energetska vrednost miskantusa je 16 megadžula po kilogramu i u zavisnosti da li se ubira na jesen ili u februaru koristi se za dobijanje briketa i pelata, odnosno za biogorivo, dodala je profesorka Future.

"Miskantus bi mogao da se gaji na samo na devastiranom zemljištu, već i na površinama koje nisu pogodne za uzgoj hrane ili poljoprivrednog zemljišta koga nema ko da obrađuje", napominje Dražićeva.

Ističe da je to lako obnovljiv izvor energije koji bi bio pogodan za manja energetska postrojenja za manje gradove i sela, jer je izarčunato da bi za količinu struje od pet megavata u nekim velikom elektranama bilo potrebno 20.000 tona miskantusa, odnosno površina zasada od 1.000 hektara.

Miskantus se kao bioenergent koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj, Danskoj, a predviđa se da će narednih godina postati značajna sirovina druge generacije biogoriva.

Dražićeva kaže da se još uvek ne može reći kada bi moglo da počne komercijalno gajenje te trske u Srbiji, ali je istakla da se radi na uspostavljanju saradnje nekoliko zemalja podunavlja kako bi se podsatkao uzgoj miskantusa.

Prema njenim rečima, proletos je potpisano Pismo o namerama o dunavskom miskantusu između predstavnika obrazovnih istitucija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nemačke i Austrije sa ciljem da se obezbede sredstva iz pretpristupnih fondova EU kako bi počeo masovan uzgoj te biljke, odnosno kako bi se izgradila postrojenja koja bi je koristila kao energent.