Na biku može da se zaradi samo ako ga “pojede“ vuk

Naš sagovornik je prošle godine kupio dva teleta i hranio ih godinu dana kako bi ih utovio za klanje i nešto zaradio. E, tu nastaje problem, koji je on rešio malom smicalicom.

Elem, za one koji ne znaju, kao što se čovek prijavljuje i odjavljuje u policiji, tako se i živinče prijavljuje i odjavljuje u veterinarskoj stanici. Tele našeg sagovornika, sada bik od 600 kila, ima broj (naušnicu) i pasoš, koji izdaje veterinarska stanica. Kada se proda klanici dobija se potvrda sa kojom se bik odjavljuje u toj istoj veterinarskoj stanici. Takva je procedura, a sve mimo toga podleže zakonskim sankcijama, odnosno po džepu.

- Samo jedna klanica u ovom kraju ima dozvolu da otkupljuje bikove za klanje. Oni su mi ponudili cenu od 200 dinara po kilogramu. Kada sam izračunao koliko sam platio telad i koliko su pojeli za godinu dana, shvatio sam da neću ništa da zaradim - priča naš sagovornik.

Gde si bio nigde, šta si radio ništa, a gde je rad, muka…o tome je razmišljao naš sagovornik dok je tražio način da ipak nešto zaradi. Do pre rata bikove, telad i ovce uglavnom su otkupljivali Albanci sa Kosova. Na tu stranu se i uputio i saznao da komšije „iza brda“ plaćaju pola evra više po kilogramu. Dva bika od po 600 kila puta pola evra, ispada više 300 evra po biku, taman koliko je i planirao da će da zaradi. Albancu ne trebaju ni naušnice ni bikov pasoš, ali našem sagovorniku treba potvrda sa kojom odjavljuje bikove, koju Albanac, naravno, ne može da mu da. Šta će kako će, seti se on vukova koji su mu čitav život pravili štetu.

-Šta bi se desilo kad bi mi recimo bikove pojeli vukovi. Mora da postoji način da se i to prizna i da ih tako odjavim u veterinarskoj stanici. Nema ih, pojedeni -kaže on.

E, sad, da li je naš sagovornik predao bikove ovlašćenoj klanici i ništa nije zaradio, ili su ih „pojeli vukovi“, nije važno.

Na kraju, možda bi trebalo malo da se poradi na zakonima da seljaci ne bi morali da „zovu u pomoć“ vuka.

Milen Đorđević