Zarada sadnjom borovnica

Berićetno!

Beograđanin Dragiša Vasilijević na zapuštenom porodičnom imanju u okolini Gornjeg Milanovca zasadio borovnice i očekuje odličnu zaradu.

Dragiša Vasilijević (57), vlasnik privatne firme za kompjuterske programe iz Beograda, za razliku od mnogih drugih koji nasleđena imanja prodaju u bescenje ili ih prepuste korovu, rešio je da imanje od 30 hektara koje je nasledila njegova supruga Milanka u selu Drenova, nedaleko od poznatog milanovačkog izletišta Savinca, iskoristi! Uz pomoć sinova Milana (29) i Dušana (27), Dragiša je pre dve godine zasadio plantažu borovnice, sa koje već ima berićeta.

- Stalno sam razmišljao šta je to što bi uspevalo na ovoj brdsko-planinskoj zemlji. Jednom, sasvim slučajno, na nekoj televiziji sam video da vlada Holandije daje našoj vladi sadnice borovnice kao donaciju. Tu je bio kraj mojih razmišljanja. Dobio sam 1.300 sadnica holandske borovnice po ceni od 1,5 evra po komadu, mada im je stvarna cena 5,2 evra, i formirao voćnjak na 60 ari. Pre toga sam pročitao sve što je moglo da se pročita o ovom voću - priča Dragiša Vasilijević, koji namerava da već sledeće godine svoju plantažu proširi na pet hektara.

U prvoj godini ubrao je oko 100 kg borovnice, a ove godine rodilo je oko 200 kg ovog voća, za koje stručnjaci tvrde da je izvanredna preventiva u sprečavanju kancerogenih oboljenja.

- Pravi rod se očekuje tek između pete i sedme godine, kada će svaki žbun davati od 10 do 15 kg borovnice, što znači da ću za dve godine moći da isporučujem između 10 i 15 tona. Ovogodišnji rod sam prodao po ceni od 680 dinara za kilogram, a u prodavnicama je cena od 1.000 do 1.500 dinara - objašnjava Vasilijević i dodaje:

- Za formiranje zasada od jednog hektara potrebno je oko 60.000 evra, ali svaka berba posle pete godine donosi 150.000 evra. Dobro je i to što je Vlada Srbije prepoznala interes da se borovnica što više sadi, pa ovakve zasade pomaže sa oko 80 odsto uloženih sredstava.

NI MALINE NISMO VOLELI...

U Srbiji danas ima veoma malo plantaža pod borovnicom. Razlog je, smatra Vasilijević, taj što Srbi veoma teško prihvataju novine u poljoprivredi.

- Tako je bilo i sa malinom pre tri-četiri decenije pa je ona danas strateški proizvod Srbije. Borovnica je u daleko većoj prednosti jer je svetsko tržište nezasito kada je o ovom voću reč, a uslovi za gajenje u Srbiji su bogom dani. Duboko sam ubeđen da je proizvodnja borovnice izlaz za srpsku poljoprivredu - kategoričan je Vasilijević.

Saznajte više:

- Specifičnosti uzgoja borovnice