Radnici sprečili plenidbu robe i mašina iz fabrike

Oko 80 radnika hemijske industrije „Nevena“ u Leskovcu protestovalo je zbog najavljene plenidbe gotove robe i mašina iz odeljenja kozmetike, jer je to jedini pogon koji još radi posle propale privatizacije, pa se zahvaljujući njemu zaposlenima isplaćuju zarade, te izmiruju obaveze prema državi i dobavljačima. Zato u petak nisu dozvolili privatnom izvršitelju da - uz asistenciju policije - popiše imovinu kako bi se naplatile zaostale zarade sedam bivših radnika što, sa kamatama, iznosi oko tri miliona dinara.

Radnici poverioce upućuju na lokalnu samoupravu, Ministartsvo privrede i Agenciju za privatizaciju jer su, tvrde, oni odgovorni za to što su četiri hektara „Neveninog“ zemljišta ustupljena južnokorejskoj korporaciji „Jura“, a da firma od toga nije dobila ni dinar.

RASPARČANI TRAŽE KUPCA „NEVENA“ godišnje plaća oko 34 miliona dinara poreza i doprinosa, a tokom trogodišnjeg procesa restrukturiranja od države je dobila 40 miliona dinara subvencija koje su, tvrde radnici, potrošene isključivo na sirovine i repromaterijal. Nekada je u ovom preduzeću bilo zaposleno više od 800 radnika, trenutno radi sa trećinom kapaciteta, a - posle neuspele privatizacije i raskida ugovora sa bugarskim „Bulcvatom“, te socijalnog programa - započeto je restukturiranje. Firma je podeljena u šest celina, sa idejom da zasebno budu ponuđene na prodaju.

- Problem je u isplati razlike između minimalne i pune zarade u periodu od 2004. do 2007, što se duguje svim zaposlenima, ali oni koji su otišli iz preduzeća, uprkos otpremninama, ne žele da sačekaju nekoliko meseci, da se okonča proces našeg restrukturiranja - objašnjava radnica Snežana Cvetanović, dok njen kolega Ivan Jugović kaže da oni samo žele da rade dok im država ne pronađe novog strateškog partnera, sa kojim bi se rešavali i dugovi.

U „Neveni“ podsećaju i da im niko nije pomogao da sačuvaju licencu za njihov najpoznatiji proizvod „kosili“, od kojeg firma i opstaje.

Tih 600.000 evra nisu u stanju da obezbede odjednom, iz redovnog poslovanja, ali neće prekinuti proizvodnju brenda koji su razvijali više od 30 godina.

Kažu, posle otimanja „kolinosa“, to bi im umanjilo vrednost za bar 40 odsto, pa bi ostali bez četiri petine tržišta i ikakve šanse da pronađu strateškog partnera.

Inače, prosečna zarada u ovom preduzeću je 35.000 dinara, radnici u proizvodnji primaju oko 26.000, ali im se redovno isplaćuje naknada za prevoz i imaju pravo na obrok u fabričkoj menzi. Primedbe na rad menadžmenta nemaju...