Sremuš - prilika za zaradu u Zaplanju

Berbu sremuša u šumama Seličevice Danijela ne propušta, jer je, kaže, dragocen za imunitet, krvne sudove, disajne puteve, čišćenje organizma.

Pripremili: Ivan Stambolić i Zoran Đorđević
 
"To je za sopstvene potrebe, a veliki broj meštana susednih sela dođe tu i beru za pijačnu prodaju", kaže Danijela Ilić, iz Grkinja kod Vladičinog Hana.

Da je berba sremuša dobra prilika za zaradu znaju i sezonski radnici - berači i prerađivači.

"Berem sremuš ove godine prvi put na Bojaninim vodama, od jutra do večeri. Otprilike može do 200 kg da se nabere dnevno", kaže Danijela Zlatanović iz Gadžinog Hana.

Miroslav Ilić, iz istog mesta bere sremuš na Seličevici: "Zaradi se do 3-4 hiljade dinara dnevno". Na pitanje da li je to težak posao, kaže: "Onako, malo se savijaš i to..."

Divlji beli luk raste na nadmorskoj visini između 600 i 900 metara.

Sremuš se bere tokom aprila i maja i ovde na Seličevici ima ga u izobilju. I, teško da se može pogrešiti tokom berbe, jer njegov list ima specifičan miris.

Celokupna berba sa zaplanjskog i svrljiškog nezagađenog područja završava u modernim sušarama po standardima zahtevnog evropskog tržišta, a zatim u izvozu.

"Do sto tona realno može za tih dvadesetak radnih dana da se odradi i može da se živi sasvim pristojno od toga", navodi Saša Živković, prerađivač. "Kompletna naša proizvodnja završava na tržištu zapadne Evrope, Nemačka, Švajcarske, farmaceutska industrija je krajnji kupac."

Procenjuje se da se godišnje iz Srbije izveze oko 60 tona sušenog sremuša, za šta je potrebno 10 puta više svežeg bilja, dok najveća količina ostane na planinama neobrana.