Uskoro šest postrojenja za proizvodnju energije iz biomase

Postrojenja će se graditi u naredne dve godine u Aleksincu, Baču, Alibunaru i Zrenjaninu.

Ministar Aleksandar Antić je, nakon potpisivanja ugovora u Ministarstvu rudarstva i energetike sa predstavnicima šest kvalifikovanih kompanija čije su investicije, rekao da će izgradnjom tih postrojenja Srbija dobiti ukupno 6,32 megavata instalisane električne snage.

Bespovratna sredstva dobijena su u iznosu od 15 odsto ukupne investicione vrednosti za svaki projekat pojedinačno odnosno u maksimalnom iznosu od 275.000 dolara pod uslovom da je ukupna vrednost svakog projekta veća od 1,2 miliona dolara.

Ugovorima koji su danas potpisani predviđena je isplata 30 odsto od ukupnog iznosa dodeljenih sredstava, dok će preostalih 70 odsto biti isplaćeno investitorima tek nakon realizacije ukupne investicije i prkuljučenja postrojenja na distributivnu mrežu, što se očekuje u periodu od naredne dve godine.

Očekivana godišnja proizvodnja električne energije iz svih šest elektrana iznosiće oko 47 gigavat sati i približno isto toliko toplotne energije.

Reč je o postrojenjima koja koriste obnovljive izvore energije, a ukupna vrednost tih investicija je 22,7 miliona dolara, rekao je ministar.

Sredstva za podršku investicijama u ta postrojenja obezbeđena su u okviru projekta "Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji" koji finansira Globalni fond za zaštitu životne sredine, a sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ugovori su potpisani sa preduzećima "Forkom" iz Beograda, koje će graditi postrojenja u Aleksincu, zatim sa preduzećima "BGS Gama BP", "BGS Alfa BP" i "BGS Beta BP" koja će graditi postrojenja u Baču.

Takođe, ugovori su potpisani i sa firmom "Biogas enerdži" koje će imati postrojenje u mestu Ilandža kod Alibunara i firmom "Bioelektra" koja će graditi postrojenje u Botošu kod Zrenjanina.

"Ovaj projekat je važan, jer je deo izgradnje novih energetskih objekata u Srbiji, kao i zbog promocije biomase i biogasa, koji su značajan resurs naše zemlje", istakao je Antić.

Opredeljenost za obnovljive izvore energije 

Ministar je poručio da je vlada strateški opredeljena za podizanje učešća obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije u Srbji.

Antić je rekao da je realizacija tih investicija značajan doprinos stabilnosti energetskog sistema i unapređenju održivog korišćenja energije kroz diversifikaciju njenih izvora i razvoja tržišta biomase za njeno veće korišćenje u Srbiji za dobijanje energije.

Kako je rekao, istočna Srbija ima veliki potencijal za biomasu, na primer Zaječar, Bor, Majdanpek, Negotin i Kladovo, koje će vlada podržati ukoliko budu hteli da razvijaju korišćenje biomase.

Portfolio menadžer za energetiku u Kancelariji UNDP-a u Srbiji Maja Matejić je rekla da imaju odličnu saradnju sa Ministarstvom rudarstva i energetike i da je taj projekat dobar prmer odlične međusektorske saradnje, s obzirom na to da je uključeno i Ministarstvo poljoprivrede.

"Saradnja sa Ministarstvom energetike ide uzlaznom linijom i nedavno smo pripremili zajedno veliki projekat u oblasti energetske efikasnosti koji je, takođe, odobrio Globalni fond za životnu sredinu, finansiranje je oko 2,5 miliona dolara, a ukupna vrednost će biti oko 20 miliona", rekla je Matejićeva.

Dodala je da se taj projekat odnosi na implementaciju zakona o efikasnom korišćenju energije na lokalnom nivou.

Istakla je da je Srbija sa Ministarstvom energetike uspela da povuče značajna sredstva iz Globalnog fonda za životnu sredinu.

Biomasa je najveći obnovljivi izvor energije, a Srbija spada u vrh evropskih zemalja po količini neiskorišćene biomase.

Prema ranijim procenama, ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3,1 miliona tona ekvivalentne nafte (drvna biomasa: 1,5 miliona i poljoprivredna: 1,6 miliona).

Srbija se, kao članica Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, obavezala da do 2020. godine osigurai 27 odsto od ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora energije.

Poljoprivrednu biomasu u smislu žetvenih ostataka čine: slama strmnih žita – pšenica, ječam, raž, zob, slama soje i uljane repice, kukuruzne stabljike, stabljike suncokreta, sirka, duvana i konoplje.