Bež’te Nišlije, žandari!

Pre dvadesetak dana usudio sam se da na ovom mestu pišem o rasulu u srpskoj žandarmeriji. Povod beše streljački poduhvat pripadnika ove „elitne jedinice”, koji je ranio ženu u centru Niša, samo zbog toga što je vozila po propisima. A žandar je negde žurio, bio pijan i nervozan, pa nije mogao da podnese da neko bude ispred njega.

I šta bi drugo nego da puca u metu.

Nije je potrefio kako je nameravao, žena je ranjena, ali, hvala bogu živa.

Ministar policije koji se odavno manuo tog posla, rekao je da će biti „preduzete mere”.

Direktor Veljović je još dodao da s državom nema igre.

Komandant „elitne jedinice” srpske policije veruje da je s njegovim trupama sve u redu, osim pojedinaca koji spaljuju ljude, pucaju kad ih neko iznervira, preprodaju opijate, reketiraju i čuvaju od drugih mafijaša, i od sebe samih, viđenije ličnosti iz živopisnog niškog podzemlja.

Niš živi u strahu. Znam lično, javlja mi rodbina. Znaju mnogo više nego što Božovići iz MUP-a žele da kažu. U Donjoj Vrežini, nekadašnjem selu nekoliko kilometara daleko od Jagodin-mahale, žandarm je ubio (njemu i organima reda poznatog) rasturača droge, pošto je i lično bio u tom lancu. Ubistvo zbog dugova, poravnavanje računa među onima koji to umeju.

Pošto je ona nesuvisla parola generala Dikića o Bogu i žandarmeriji, koji čuvaju zemlju Srbiju, očito postala cinično ruganje prepadnutim građanima – Nišlijama posebno, pitanje je o čemu se tu radi.

Čelnici MUP-a su se ponovo obratili građanstvu. Naravno da su bili neubedljivi, ali jasni u pokazivanju nemoći i nesposobnosti. Ili je u pitanju nešto sasvim drugo? Negovanje jednog sistema državnog nasilja i distribucija delotvornog straha.

Strah od svega, pa i od žandara koji se kunu u apstraktno rodoljublje, može da bude deo razorne politike. Još jedna stalna realna pretnja građanstvu u navali raznih oblika strepnji, mogla bi da pruži i malo južnjačke utehe: ipak je za sada dobro, može da bude mnogo gore.

Komandant žandarmerije se oprobao u držanju utešnih govora. Kao, ne može se sumnjati u sve zbog pojedinaca. Naravno da je sumnja u sve nedelotvorna. Isto kao i verovanje bez provere. Istraga o stanju među niškom žandarskom elitom, najavljena za proleće godine koja upravo ističe, zaustavljena je. Usmenim dekretom nekoga „iz vrha vlasti”. Ne talasaj, pusti, ne diraj ih. Malo su nervozni, malo su nestašni. Kad se istutnje vratiće se sebi.

Da, to bi mogla da bude benignija logika odustajanja od traganja za metastazom među elitnom policijskom silom. Ali postoje i „viši interesi” samog vrha MUP-a, kao što reče onaj policijski sindikalista. „Pokrene se istraga o kriminalu, taman pomislimo da je došao kraj, da možemo da se iskobeljamo iz mulja, kad ono tragovi vode do šefova.”

Do kojih? Da li su oni, dakle „neki šefovi”, na samom vrhu simbioze između podzemlja i policije, pa tako i između države i podzemlja? Ako je tako, tu rasplitanja nema, ili ga ne može biti bez drastičnih kadrovskih koraka u MUP-u, i bez hitne promene letargičnog odnosa države prema nasilju koje nam stiže „odozgo”.

Javnost ne može da zna sve, ali mora da zna za čije babe zdravlje postoji žandarmerija. Nemojte samo reći da je to zbog sigurnosti građana Srbije ili građana Niša posebno.

Ako je zbog juga Srbije, neka bude u kasarnama i vežba na poligonima. Ako je zbog borbe protiv kriminala, onda je najmanje što se mora da jedinica ne bude izvor kriminala, ili pokroviteljstvo za njega. Ako je za svaki slučaj, koji je to slučaj? Ako je za borbu protiv terorizma, (Uz PTJ) neka se pokaže kad ga bude, tako što ga neće biti. Ali bez eksponiranja. Bez estradnih ekscesa ministra policije i krajnje nejasnog direktora. Uz strogi kodeks koji važi za sve profesionalce sile. Bez prava na dvostruki život: u ime zakona danju i protiv njega u mraku. Uz proveru rodoslova i psihičkog statusa svakog nosioca žandarmske vatrene moći.

Naravno, uz odgovornost komandanta žandarmerije. Ako nije u stanju da komanduje jedinicom mora da se povuče, ako niko ne želi da ga smeni. Ako niko ne može da kontroliše nišku ispostavu, onda se ona rasformira (ako neko sme), pa se zapošljavaju samo oni koji su usklađeni sa još nepostojećim kodeksom.

Najvažniji potpredsednik srpske vlade, sklon da se izjasni povodom svega što je važno, ne oglašava se povodom žandarmerijskog sunovrata. I to je koaliciona igra: eto vrelog krompira u Dačićevim rukama. On ga prevrće dok se ne ohladi, ali njegov resor sile mu naprosto ne da mira. Još se toga peče na vreloj vatri, valja se bojati gorih vesti iz sfere legitimne sile.

A građani Niša se snalaze, kao i svi prepadnuti ljudi. Jedna žena reporteru neke televizije reče: „Šta da radimo, uplašeni smo svi. Čim se smrkne, zatvaramo se u kuće!”

Mogla bi, bože sačuvaj, nezaštićena žena da sretne žandara.

Autor kolumne Ljubodrag Stojadinović

BIOGRAFIJA