Javni i ostali servisi

Pored ostalih i televizor. Mada je televizor, izgleda, na prvom mestu tih civilizacijskih novotarija. Mislim, od svega što bi trebalo da posedujemo u ovim smutnim i nesrećnim vremenima, to omiljeno „ogledalo u svet“ ipak je većini koliko- toliko dostupno. Tako da nam vreme najčešće prolazi u sedenju u sobi i upornom buljenju u „mali ekran.“

Prosečan tv gledalac protraći dnevno pet sati ispred televizora. A ima se šta i pogledati. Eto, upravo smo uspešno ispratili veliki civilizacijski događaj za zemlju Srbiju. Prajd, što bi značilo parada ponosa, valjda? Dobismo i pohvale od Evrope, Amerike, Štefan File, glavom i bradom lično, ne može rečima da opiše divljenje! Nekoliko stotina ponosnih šetača prošetalo je centrom Beograda. Za njihovu sigurnost i bezbednost brinula se šačica policajaca, nekih sedam hiljada specijalaca, dobro naoružanih i opremljenih transporterima, helikopterima, kamionima s vodenim topovima. Međutim, nepotrebna sila. Uglavnom je prošlo da bolje biti ne može, i smeši se Evropska unija! Doduše, ne odmah. U sledećih pet godina nema prijema novih članica u Uniju, ali dan posle toga može. Čim prije, što bi rekao počivši drug Tito!

I baš na dan parade Javni servis reprizira dečju seriju „Poletarac“. Serija je snimana pre više decenija. Nekada su deca učena korisnim stvarima za život. Čuveni glumac Miodrag Petrović Čkalja govori kako su se muzle krave u detinjstvu druga Tita, a kako danas. Ili kako se nekada žnjelo, ručno, svakako, a danas, to pre četrdeset i kusur godina, žanje se kombajnima! Neki tada mladi pevači i zabavljači, iz grupe „Sedmorica mladih“ kroz pesmu govore s kim se SFR Jugoslavija graniči. Italija, Grčka, Albanija..., i za svakog suseda imaju samo reči hvale. Na kraju onaj nosati peva bukvalno ovako:

Naša zemlja može živeti bez brige,
Okružena je prijateljima!

Sad tek shvatam koliko su mudri i dalekovidi bili svi oni urednici, voditelji, glumci, pa političari, javni  i ostali radnici. Neradnika u to vreme nije bilo.

Na kraju „Poletarca“ Čkalja besedi deci o detinjstvu voljenog Tita. Joža, kako ga iz milošte zove, čuvao je stoku oko reke Sutle. To je na granici Hrvatske i Slovenije. Hrvatska i slovenačka deca su se tukla. Još nije nastupilo vreme Bratstva i jedinstva. I Joža je stalno pobeđivao. Uvek bi nekome iz suprotnog tabora razbio glavu!

Takve korisne informacije današnjoj deci pruža Javni servis Srbije!

Inače, i ovaj servis građana Srbije, isto kao i druge, samo privatne televizije, svakodnevno uveseljavaju verne gledaoce mislima i savetima američkog ambasadora, najpre, ali i porukama raznih emisara iz famozne Unije, nevladinog sektora, onda apelima za štednju, borbom protiv korupcije i kriminala, neprekidnim finansijskim poduhvatima, zapošljavanjem, informacijama o novim i novim investitorima.

Lično strepim zbog zabrinutosti „zapadnih prijatelja“ posetom ruskog predsednika Putina Srbiji. Filantropi sa Zapada bi voleli da otkažemo Putinov dolazak. Čak nam zameraju i što im se nismo pridružili u sankcijama protiv Rusije. Tiho provejava i blaga pretnja da bi zbog te posete i vojne parade koja se priprema naše rukovodstvo moglo zaraditi žuti karton. Može i glava da ih zaboli zbog toga!

Sve je moguće. Silna je zapadna demokratija. Moćna. Možda zbilja srpsko rukovodstvo i zaboli glava, ali većinu srpskog naroda zbog tih prigušenih pretnji zaboleće jedan drugi organ!

Miodrag Tasić