Ko je izmislio releje?

U demonstracijama na koledžu u Nju Džersiju, Henri je koristio mali elektromagnet za uključivanje i isključivanje većeg i pretpostavljao da releji mogu da se koriste za kontrolu električnih mašina na vrlo velikim udaljenostima. Henri je primenio ovu ideju na još jedan izum na kojem je radio u to vreme, a reč je o električnom telegrafu koji je bio preteča telefona. Kasnije su telegraf uspešno razvili Vilijam Kuk i Čarls Vitstoun u Engleskoj, kao i mnogo poznatiji Semjuel Morze u Americi.

Releji su preteča tranzistora!

Releji su se kasnije koristili u telefonskom prebacivanju i ranim elektronskim računarima i ostali su izuzetno popularni sve dok se tranzitori nisu pojavili krajem 1940-ih godina. Prilikom obeležavanja 100. godišnjice Henrijevog rada na elektromagnetizmu procenjeno je da je do tada u Sjedinjenim Američkim Državama bilo u funkciji 70 miliona releja.
Tranzistori su male elektronske komponente koje mogu obaviti sličan posao relejima, radeći ili kao pojačala ili kao prekidači. Iako se pomoću njih brže prebacuje napon, troše mnogo manje električne energije, zauzimaju delić prostora i koštaju mnogo manje od releja. Iako uglavnom rade sa malim strujnim naponma, tako da se releji i dalje koriste u mnogim aplikacijama. Razvoj tranzistora podstakao je računarsku revoluciju od sredine 20. veka . Međutim, bez releja ne bi bilo tranzistora, pa releji i njegov pionir Džozef Henri i te kako su zaslužni za razvoj tranzistora.

Vrste releja

Najčešće su u upotrebi opšti preklopni releji, ali postoji veliki broj različitih vrsta releja, pa tako razlikujeno poluprovodničke, vremenske releje, visokonaponski, termalni, releji diferencijalne zaštite, releji za zaštitu frekvencije i drugi.
Visokonaponski releji su posebno dizajnirani za prebacivanje visokih napona i struja znatno iznad kapaciteta normalnih releja i služe za prebacivanje napona koji se kreću i do 10 000 volti i 30 ampera.
Elektronski i poluprovodnički releji prebacuju napon isključivo elektronski i nemaju pokretne delove, pa su brži, tiši, manji, pouzdaniji i traju duže od elektromagnetnih releja. Međutim, oni su obično skuplji, manje efikasni i ne rade uvek tako čisto i predvidljivo, jer može da dođe do problema kao što je curanje struje.
Releji tajmera i vremenskog odlaganja, tj. vremenski releji provode struju u ograničenom vremenskom periodu, pri čemu to može da bude u delu sekunde, do 100 sati ili čak četiri dana. Od aparata i njegove upotrebe zavisi kojim tempom će vremenski releji provoditi struju. Termalni releji se uključuju i isključuju kako bi sprečili pregrevanje električnih motora, kao što je slučaj sa bimetalni, trakastim termostatima.
Releji sa prekomernom strujom i smerom su konfigurisani na različite načine. Oni sprečavaju prekomerno strujanje koje teče u pogrešnom smeru oko kola i najčešće se koriste u opremi za proizvodnju, distribuciju ili napajanje. Releji diferencijalne zaštite se aktiviraju kada postoje neravnoteže struje ili napona u dva različita dela kola.
Releji za zaštitu frekvencije koji se ponekad nazivaju i podfrekventni i prefrekventni releji su uređaji koji se aktiviraju kada je frekvencija naizmenične struje previsoka, preniska ili u nekim situacijama istovremeno previsoka i preniska.