Osvrt: Da li Vlada vlada?

Dakle, Skupština Srbije je sa stabilnom većinom izabrala koalicionu vladu i mi više ne treba da se opterećujemo kadrovskim rešenjima, politizacijom, spletkama i podmetanjima kočničara sistema. Misli se na opozicione predstavnike, koji, razume se, nikada nisu zadovoljni i vazda remete napredak u ovo teško tranzicijsko, reformsko, krizno vreme!

A da ide dobro, ne pitaj. Pojavilo se svetlo na kraju tunela. Samo da nije voz! Stopa nezaposlenosti smanjena od 26 na 13%. Dži Di Pi, kako to lepo zvuči, a misli se na BDP ili bruto društveni proizvod, porastao na 3,1%. Malo li je? Otvorena neka silna poglavlja u pristupnim pregovorima s EU. Nešto odmah i zatvoreno. Otvoreno, pa zatvoreno! I, sada nova Vlada. Tim koji pobeđuje, ne menja se. Stoga je iz prethodne Vlade većina ministara i u novoj. S neznatnim rokadama. I malim dopunama!

I opet neka zakerala nalaze manu. Te, ne valja im mandatarka. Ovakva, onakva. Kao, ona se ništa ne pita. O svemu će odlučivati Predsednik. Kako da ne! Predsednik nema ustavna ovlašćenja da se meša u rad vlade. Videli smo kod prethodnog predsednika. Ma niko ga ozbiljno nije shvatao. Njegovo je bilo da deli odlikovanja! I što bi sada nešto bilo drugačije? Pa, onda ministri. Ministar vojni nije služio vojsku. Ne može, po dežurnim baksuzima, da vodi ministarstvo odbrane. Nije u redu. A baš vrli vojni stručnjaci objasniše da to što nije služio vojsku, nema nikakve veze. I kod drugih je tako. Uvek ima sličnih primera.

Mi smo imali samozvanog maršala, koji, isto tako, nije bio nešto vojnički potkovan. Jeste taj maršal u Prvom velikom ratu ratovao. Protiv Srba i srpskih vojvoda. Tada je bio podnarednik. Kao i Hitler. Opet, u drugom ratu ni Hitler a ni maršal samozvanac nisu vojnički briljirali. Hitler se zaleteo protiv celog sveta, naročito s Rusijom, a maršal je orgijao s Davorjankom Paunović na Sutjesci u jeku najvećih partizanskih postradanja. Nije znao gde se nalazi. U Drvaru '44. obeznanio se i hteo da se preda vojsci svog ranijeg ratnog druga. Jedva ga obuzdali. I takav maršal posle stvorio onakvu silnu JNA! Što bi danas tako nešto bilo nemoguće?

Inače, raduje činjenica da sadašnji ministri imaju raznovrsna znanja. Juče si obavljao poslove iz zaštite prava radnika, socijalne politike i boračka pitanja, danas vojna. I obrnuto. Sutra možda vodićeš kulturu, zdravstvo, zašto ne nauku ili sport? Neko drugi vodiće ekologiju. Poželjno je da onaj ko se bavi ekologijom ima malo putera na glavi. Imaju ga i drugi, ali s ekologijom, odnosno zaštitom sredine, čistoćom, to baš ima dodirne tačke. I važno je, po meni, da ministri umeju da pevaju. Jer ko peva zlo ne misli. Mada ima i mišljenja da ko misli, nije mu do pevanja. Ipak, ako i takva ugledna, važna figura, poput ministra, zapeva iz dubine bijela grla, spontano, ničim izazvan, tada se vidi da je to prirodna, normalna osoba. I tada imaš potpuno poverenje u bolje sutra!

Da će Vlada vladati u ozbiljnim, prelomnim trenucima, nije nepoznato. Da će biti sabotiranja, podmetanja, pritisaka svake vrste, takođe nije novost. A da će biti sve bolje i uspešnije, razumljivo. Ozbiljni ljudi ozbiljno pristupaju problemima. I baš kod te ozbiljnosti javlja se i jedan usputni problem. Makar za mene i ljude sličnih naklonosti. Radi se o humoristima i satiričarima.

U Srbiji više nikome nije do smeha. Ozbiljna su vremena, ponavljam. Stoga prestaje potreba za satirom, komedijom i sličnim tričarijama. Valjda je vreme za dramu. Možda tragediju? Doduše, Srbi su veliki domet ostvarili na polju satire i komedije; setimo se Sterije, Sremca, Nušića, Aleksandra Popovića, oba Kovačevića, Domanovića... Ne možemo sve ni pomenuti. Na polju tragedije nismo tako uspešni. U književnosti. U životu, za razliku od književnosti, veliku tragediju podari svaki režim! 'Ajde sada da nešto promenimo i na tom planu. Drugi u prosperitetnim razdobljima stvaraju velike tragedije. Recimo, Antička Grčka. U vreme Perikla nastale su svetski velike i vanvremenske drame Eshila, Sofokla i Euripida. Imali su Grci i komediografe (Aristofan), ali to nije tako moćno kao tragičari. Današnja uspešna Srbija vapi za jednom jakom književnom tragedijom. Bolje da je načine pisci nego Vlada!

Miodrag Tasić

Aleksinačke vesti