Spomenici za večnost

Ni Albanci nisu za potcenjivanje. Ne samo po brojnosti, ima ih sve više, po organizaciji, po trgovini (beli prah, belo roblje), već i po drevnoj istoriji i kulturi. Istina, nema pisanih tragova da su Albanci potomci Ilira. Ni ranije, a ni danas, Albanski narod ne drži previše do pisanih zapisa i dokumenata. Zakon ćutanja, vera-besa, Omerta i slična civilizacijska dostignuća kod Albanaca više su na ceni. Međutim, ništa zato. Ako nema starih spomenika kulture, nema kipova davnašnjih velikih Albanskih vojskovođa i zaslužnih građana, dobri su i savremenici. Izvesni Klinton, Madlen Olbrajt, Hašim Tači, terorista Jašari, takođe zaslužuju spomenička obeležja. Sve do palih boraca „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i šire!“

Hrvati kao prastari iranski narod, sa svojom tisućljetnjom kulturom, podarili su čovečanstvu nebrojena civilizacijska dostignuća. Nažalost, nedovoljno priznata i poznata u svetu. Hrvati prosto prećutkuju svoje najviše domete, nekako ih sklanjaju po strani, čisto im umanjuju vrednost i veličinu. Kako s Jasenovcem, Jadovnom, dečjim konclogorima u Sisku, Kozarom, pa do savremenih kulturnih poslenika u vidu Tuđmana, Gotovine, Merčepa, Šeksa... Ali, doći će sve na svoje mesto. Ne sumnjam da će vrlo skoro osvanuti džinovski spomenici u čast Starčevića, Mila Budaka, Pavelića, Franje Tuđmana!

Ako je verovati bosanskim Muslimanima, sada Bošnjacima, oni su potomci Bogumila. Ma šta to značilo! Dovoljno je da nisu potomci Srba ili Hrvata preobraćenih milom ili silom u islam. Bogumilstvo ima i dobre strane. Prvo, postoje spomenici ostali od Bogumila. Takozvani Stećci. Dakle, nema potrebe za građenjem novih. Što, inače, ne bi ni bilo moguće. Nema pisanih tragova ni u ovom slučaju ko su bili Bogumili, kako su izgledali, ko ih je predvodio, pa se ne zna ni kome bi ti spomenici bili podizani. Isto tako, mnoge džamije, bogomolje Bošnjaka, nastale su na razvalinama hrišćanskih crkava. Ili su jednostavno crkve pretvorene u džamije. Uz neohodnu sitniju doradu. I ovde je pragmatizam nadvladao emocije. Zašto i ne bi? Svi smo isti narod, pa je nebitno da li se klanjamo Alahu ili Isusu u katoličkoj, odnosno pravoslavnoj crkvi!

Kao Srbin skeptičan sam na tvrdnje nekih učenih Srba da moji preci dolaze iz Indije! I da su na Balkanu prisutni hiljadama godina! Više verujem u teoriju da su srpski koreni rasprostranjeni u svetu. Mnoge moje zemljake i lično poznajem iako žive na različitim kontinentima. Sumnja potiče zbog pomanjkanja pisanih i materijalnih dokaza.(Večito isti problem). Jedino stoji čvrsta i nepokolebljiva vera kod zagovornika sličnih tvrdnji. Opet, i one spomenike koje su sagradili neki raniji Srbi, premda realno nisu mnogo stari, deluju kao da su antički . U gorem su stanju od, recimo, grčkih iskopina. S druge strane danas nešto mnogo i ne gradimo spomenike. Imamo preče brige. Ali, ako potekne ideja da se nekom savremenom velikanu odužimo nekim dostojnim monumentalnim obeliskom, kamenom ili bronzanom figurom, ili čime već, predlažem da ne činimo takve besmislice. Velikani su podložni promenama. Koga su do juče veličali, danas pljuju po njemu. Čine nešto i gore od pljuvanja. Zato, ako već hoćemo da gradimo spomenik, u ovoj opštoj besparici, doduše, kod nas svakdašnjoj, onda da to bude spomenik večnoj osobini srpskog naroda. Nešto po čemu ćemo biti upamćeni i što će ostati zanavek. Spomenik srpskoj gluposti!

Miodrag Tasić