Srbija gladuje, a hrana se baca

Beogradska inspekcija je tokom 2008. uništila skoro pet tona namirnica koje su se, da je na vreme reagovano, mogle dati onima koji gladuju, pišu "Novosti".

Nezvanične procene su da bi od viškova koji ostanu beogradskim restoranima i pekarama, moglo da se napravi i do 20.000 obroka dnevno. Otprilike toliko ljudi trenutno koristi usluge 58 narodnih kuhinja širom zemlje, pišu Večernje novosti. List podseća i na stotine litara mleka koje su nedavno prosute, jer nije imao ko da ih otkupi.

Uz dobru organizaciju, ta hrana mogla je da nađe put do onih kojima je najpotrebnija. Takvih će, kažu naši sagovornici, biti sve više kako se ekonomska kriza zahuktava.

Direktori centara za socijalni rad širom Srbije, sa kojima su Novosti kontaktirale, gotovo jednoglasno tvrde da je situacija već sada alarmantna. Zahteva za pomoć u hrani i lekovima sve je više, a donatora sve manje.

Iako je od 2003. do danas broj siromašnih u Srbiji prepolovljen, pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva.

Mnogo je više onih kojima je pomoć potrebna, ali ne ostvaruju pravo na nju. Jer, postavljena "linija siromaštva" je nerealno niska i iznosi 8.883 dinara po članu domaćinstva mesečno.

Državni sekretar za socijalnu politiku Ljiljana Lučić za "Novosti" kaže da redovnu državnu pomoć u ovom momentu prima skoro 255.000 porodica.

To je dosta precizna socijalna slika Srbije, jer na ovaj način Ministarstvo rada i socijalne politike ima "skeniran" socijalno-ekonomski status više od pola miliona ljudi.

Milica Babić, menadžer za društvenu odgovornost "Delta grupe", u koju spadaju trgovinski lanci "Maksi", "Tempo" i "Pekabeta", kaže da su oni prošle godine donirali 3,6 tona hrane, odnosno 300 kg mesečno.

“Mi dajemo samo robu u roku trajanja, jer ne znamo koliko će dana proći dok ona ne dođe do korisnika. Namirnice kojima uskoro ističe rok trajanja vraćamo dobavljačima i ne znamo kakva je njihova sudbina”, kaže Babićeva.

Ta roba obično bude uništena, a dobavljači bi mogli da je dostave socijalno ugroženima, objašnjava za Novosti Mira Anđelić iz organizacije "Banka hrane". Oni su od 2007. isporučili najugroženijima čak 40 tona hrane.

“Jaz između bogatih i siromašnih sve više se produbljuje. Život u Srbiji nas je očigledno ogrubeo i sve je manje solidarnosti među ljudima. Recimo, imali smo akciju u kojoj su naši volonteri stajali pored kasa u ‘Tempu’ i tražili od ljudi da poklone samo po jedan artikal koji su upravo kupili. Uspeli smo da sakupimo samo 400 kg hrane”, rekla je ona.

Sagovornica lista kaže da im svakodnevno stižu molbe raznih nevladinih organizacija i državnih ustanova koje traže pomoć, jer je pritisak socijalno ugroženih sve veći.

Vlasnici ugostiteljskih objekata sa kojima su Novosti razgovarale spremni su da se odazovu akciji da ustupaju viškove hrane.

U Beogradu radi i oko 2.000 pekara. Dragiša Filipović, član Skupštine preduzetnika Privredne komore Srbije i vlasnik pekare "Đevrek", takođe kaže da prestoničke pekare bacaju mnogo hrane.

“Mi smo se previše pogospodili, umislili da smo bogati. Recimo, niko neće da jede podgrejan burek ili lisnato testo staro jedan dan. Upravo sam se vratio iz Kelna, koji je uveče gotovo u mraku, jer se trude da troše što manje struje. Bogati štede, a mi rasipamo”, kaže Filipović.

Dragan Milojević, predsednik Udruženja pekara "Esnaf", takođe tvrdi da bi uz malo truda i dobru organizaciju stotine kilograma hrane umesto u kantu mogle da stignu do onih koji su gladni.

Oni predlažu da se svim ugostiteljima pošalju upitnici sa zahtevom da se obavežu da dnevno obezbede određenu količinu hrane. Kaže, niko se o poziv ne bi oglušio.