Za dečije živote nema novca, ali ima za nevladine organizacije

Od svega je najtužnija činjenica da se novac za operaciju teško bolesnog deteta morao prikupljati od građana na dobrovoljnoj osnovi, zato što takvi slučajevi ne mogu da računaju na pomoć države. Međutim, iako za tu plemenitu svrhu nema novca, iz državne kase se na primer za nevladine organizacije izdvaja ogromna suma, koja će samo ove godine iznositi 27 miliona evra.

Naime, radi se o tome da pacijenti kojima je neophodna složena operacija transplantacije organa, poput preminule devojčice Tijane, ne mogu da se oslone na finansijsku pomoć države, pa u takvim slučajevima oni bukvalno moraju da mole javnost i humane ljude za novčanu pomoć u njihovoj borbi za život.

Naravno, mnogi od njih ne uspeju da sakupe potrebna sredstva, čak ni kada su u pitanju relativno male sume od nekoliko desetina hiljada evra. Kako je nedavno tim povodom izjavio direktor Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja – «U jednoj siromašnoj zemlji koja ima svega 280 evra po glavi stanovnika za zdravstvenu zaštitu to je nedostižno, jer je reč o izuzetno velikom novcu, kojeg republički Fond nema».

Međutim, da novca ipak ima, ali za neke druge namene, pokazuje primer takozvanih nevladinih organizacija. Naime, prema podacima iz vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, iz državnog budžeta će u ovoj godini biti izdvojeno skoro milijardu dinara, to jest najmanje 875 miliona dinara za finansiranje projekata nevladinih organizacija i udruženja građana.

U Srbiji postoji čak oko 20.000 nevladinih organizacija, pri čemu mnoge od njih dobijaju novac iz inostranstva, i to na prilično netransparentan način.

Pojedine NVO su poznate u javnosti po svom kontroverznom političkom delovanju, a da stvar bude još gora, ima i takvih koje na primer, blago rečeno, sa neskrivenim simpatijama gledaju na pitanje kosovske nezavisnosti.

Donedavno je slična situacija sa nevladinim organizacijama bila i u Ruskoj Federaciji, sve dok krajem prošle godine nije donet zakon prema kome nevladine organizacije koje dobijaju novac iz inostranstva, a bave se unutrašnjom politikom, moraju da se registruju pod nazivom «strani agenti», tj. kao organizacije kojima strane države plaćaju političko delovanje u Rusiji. Kako je na tu temu izjavio ruski predsednik Vladimir Putin – «Mi želimo da znamo ko dobija novac iz inostranstva i u koju svrhu se troši», i još je dodao da je nedavno za oko 650 nevladinih organizacija, koliko ih deluje u Rusiji, samo tokom par meseci iz inostranstva uplaćeno na njihove račune blizu milijardu dolara.

Putin je naglasio da su to organizacije koje se bave unutrašnjom politikom, i stoga se javno upitao – «Zar naše društvo ne treba da zna ko i za šta dobija novac?» A za pomenutu ogromnu cifru od milijardu dolara, koliko je spolja stiglo nevladinim organizacijama u Rusiji, Putin je rekao da je ta suma na primer mogla bolje da bude potrošena za pomoć Kipru, čime bi se izbeglo čerupanje osiromašenih štediša.

Izgleda da bi se nešto slično moglo reći i u Srbiji, pogotovo nakon smrti bolesne devojčice Tijane, i mnogih drugih sličnih pacijenata koji nisu imali pomoć države za svoje složene operacije. Odnosno, verovatno će se mnogi složiti da je bilo korisnije da je iz državnog budžeta plaćeno lečenje male Tijane i drugih pacijenata, nego što je za funkcionisanje nevladinih organizacija izdvojeno skoro čitavih 30 miliona evra. Ali, kako sada stoje stvari – rad nevladinih organizacija je važniji od života dece. Stoga bi se možda moglo reći da u Srbiji nije tačna izreka da «na mladima svet ostaje», nego da na «nevladinim organizacijama svet ostaje».