Da li je Šaban deo naše niške, srpske, evropske kulture, pita Osman Balić povodom ukidanja Bulevara Šabana Bajramovića?

Pre skoro dve decenije, inspirisana rastućom popularnošću džeza i porukama te vrste muzike, gradska vlast je odlučila da jednu od niških ulica nazove po poznatom pevaču, Šabanu Barjamoviću. Međutim, nedavna inicijativa za promenu imena ove ulice izazvala je žučne debate među građanima.

Ovakva situacija postavlja pitanje dubljih vrednosti i identiteta grada Niša. Kao grad sa bogatom istorijom i raznolikom etničkom i kulturnom zajednicom, Niš je oduvek reflektovao uticaje različitih naroda i civilizacija kroz vekove.

Dok su neki stanovnici podržali ideju o promeni imena ulice, drugi su se usprotivili takvom predlogu, ističući da je ime ulice deo kulturnog nasleđa grada i da ga treba sačuvati kao deo lokalnog identiteta.

Odluka o promeni imena ulice sada leži u rukama odbornika Skupštine grada, koji će morati da razmotre sve argumente i donesu odluku koja će odrediti put grada Niša u budućnosti. Ovo pitanje nije samo o imenu jedne ulice, već o tome kako grad Niš vidi i neguje svoje kulturno nasleđe i kako se odnosi prema različitostima i multikulturalnosti.

Dok se rasprava nastavlja, građani Niša ostaju podeljeni u mišljenjima, ali jedno je sigurno - ova tema će nastaviti da bude predmet pažnje i diskusija u narednim danima.

Podsetimo..Prema predlogu Komisije za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica, Bulevar Šabana Bajramovića će promeniti ime u Bulevar Saše Savića (Švabe), dok će Stočni trg dobiti novo ime - Trg Šabana Bajramovića.

Saopštenje Osmna Balića predsednika JUROM centra..

Povodom preseljenja Bulevara Šabana Barjamovića

Da li je Šaban deo naše niške, srpske,evropske ili svetske kulturne baštine?

Pre dvadesetak godina a zahvaljujući groznici džeza I porukama te vrste muzike gradska vlast je donela odluku o imenovanju jedne niške ulice imenom pevača romskog porekla,Šabana Barjamovića.

Pre neki dan u medijima je osvanula vest o inicijativi gradjana- stanovnika te ulice o “preseljenju” imena . Nastade muk I zbunjenost medju Nišlijama I Romima u gradu pa I šire..

Niš je bio administrativni, vojni i trgovinski centar različitih država i carstava kojima je, tokom svoje duge istorije, pripadao. Na prostoru današnjeg Niša,u antičkom gradu Naisu rođeni su rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III ali I pevač Šaban Barjamović. Tokom istorije, teritorijom na kojoj se današnji grad nalazi prošli su Dardanci, Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani, Huni, Avari, a zatim i Vizantinci, Srbi, Bugari, Turci. Dodjosmo I mi Romi, Jevreji , Cincari pa i mnogi iz ruralnih delova.

Uticaj različitih naroda koji su živeli na teritoriji današnjeg grada Niša primećuje se u kulturnom nasleđu grada I danas. Da li smo kao Nišlije, posle ovakve inicijative o preseljenju ulice ,”bulevara” Šabana Barjamovića izgubili u dvadesetogodišnjoj lokalnoj pokaznoj vežbi interkulturalizma, tolerancije, trpeljivosti I gradjanskog vaspitanja?

Da! Izgubili smo! Pali smo svi na ispitu!

Izgubili smo od strane mediokriteta. Pobunili se mediokriteti!Oni koji su prosečni u svemu. Merne jedinice provincijalnog, malograđanskog morala, političke korektnosti i društvene prihvatljivosti. Prosečnost kao društvena bolest I korov palanačkog duha.

U doba mediokritetstva ono što je nekad bilo stvar prikrivenog stida postaje predmet neskrivene javne blamaže grada.

Namerno sam na početku ovog teksta naveo delove istorije grada Niša. Posle ovakve “gradjanske inicijative” otvara se pitanje: “Ili smo grad Niš ili smo palanka?” Ne sme da nadvlada filozofija palanke. Ta filozofija I palanački duh se protivi svemu što je drugačije ,moderno I novo. Taj duh palanke zatvara kulturni megapolis Nais pred svetom. Taj duh je okrenut kobajagi “tradicionalnom” a zapravo je nosilac opasnog , agresivnog šovinizma I etničkog narcizma.Taj nekontrolisani palanački duh gaji u sebi kult etničke a u ovom slučaju urbanističke čistote koji u kasnijim fazama postaje manija I bezbednosni rizik po svakog drugačijeg.

Svakog! Ne samo Roma. Pitanje je vremena.

Na odbornicima Skupštine grada je reč!