Dajte nam školu da se ne selimo u grad

Miloš se nedavno oženio i sa svojom mladom suprugom Saškom naravno planira decu, buduće đake. Pošto trenutno u selu ima sedmoro dece od čega troje đaka, koje roditelji voze u školu u susedno selo u opštini Blace, Savet Mesne zajednice je pokrenuo inicijativu da se od septembra, posle punih 18 godina, ponovo otvori škola.

- Opština je svojom odlukom podržala našu inicijativu i uputila zahtev Ministarstvu prosvete da odobri otvaranje škole - kaže Ratonir Đorđević, predsednik Mesne zajednice Konjuva i dodaje da je školska zgrada u relativno dobrom stanju i da za opremanje jedne učionice ne treba mnogo sredstava.

Miloš Milić kaže da bi otvaranje škole bio još jedan razlog da zauvek ostane u selu, u suprotnom, veli, morao bi da se seli u grad.

- Ko živi na selu ima mnogo posla. Treba stići na njivu, livadu, u štalu, svinjac, kokošinjac...Ako još mora dete da se vozi desetak kilometara u školu i vraća, onda se izgubi mnogo vremena -kaže Miloš i dodaje da mu je škola u selu udaljena samo 300 metara.

Njegov komšija Boban Vidosavljević ima dvoje dece i starije za dve godine polazi u školu. On je dugo radio u više gradova u Srbiji ali kad se oženio odlučio je da živi u Konjuvi i obrađuje zemlju.

- Ukoliko se otvori škola ja sigurno ostajem u selu-kaže Vidosavljević.

Selo Konjuva je tipičan primer zapostavljanja sela u proteklom periodu, odnosno masovne selidbe u grad, u fabrike. Bilo je jedno od najvećih u opštini Kuršumlija a 1953. godine imalo je skoro 1.000 stanovnika. Udaljeno je samo desetak kilometara od grada i, kako kažu meštani, uspeva sve što se posadi.

Predsednik MZ Đorđević je i sam pohađao ovu školu i dobro se seća kad je ona bila puna đaka.

- 1957. godine škola je imala 187 đaka do četvrtog razreda. Radila su četiri učitelja u dve smene. Od šezdesetih godina odlaskom mladih u fabrike broj dece počinje naglo da se smanjuje, pa je već početkom sedamdesetih broj đaka bio oko 30. Kasnije je bilo sve manje dece dok konačno nije zatvorena, objašnjava on.

Objašnjavajući da ako selo nema put, crkvu i školu, ono je osuđeno na propast, Đorđević ističe da se u selu ponovo rađaju deca, pa je otvaranje škole imperativ.

- Put se polako, deonica po deonica, asfaltira, crkvu imamo odavno, još da ponovo otvorimo školu i možemo da se nadamo da će posle mnogo godina početi da raste broj stanovnika, kojih sada ima jedva stotinak-završava Đorđević.

Meštani i opština su učinili sve što treba da se otvori škola, na potezu je Ministarstvo prosvete. Škola u Konjuvi ima dugu tradiciju i otvorena je još u 19. veku.

- Ova škola je otvorena nekoliko godina nakon oslobođenja ovih krajeva od Turaka 1878. godine, odnosno 1892. godine. Sve do 1932. godine radila je u privatnim kućama. Na molbu meštana Ministarstvo prosvete je 1927. godine donelo odluku da se izgradi škola od tvrdog materijala u ovom selu. Škola je završena 1932. godine. To je ova školska zgrada koja je i danas u sasvim dobrom stanju-priča Bojan Jovanović iz Konjuve.

Kroz selo Konjuvu prolazi jedan od najvažnijih seoskih puteva na teritoriji opštine Kuršumlija, Osim što ga koriste meštani pet-šest sela, ovaj put povezuje sa Kuršumlijom i nekoliko sela iz

- Pre tri godine počelo je oasfaltiranje ove deonice u dužini od sedam kilometara. U proleće 2012. godine asfaltiran je 1.5 kilometar. Jesenas još isti toliko. Ostalo je još 3.8 kilometara. Iskreno se nadamo da će se i ova deonica asfaltirati jer ako se to vrlo brzo ne desi onda će meštani izgubiti veru u bolje sutra- kaže Đorđević i dodaje da je ovaj put asfaltiran pre 40 godina vrlo malo meštana bi napustilo selo.