Grad Pirot: Dve godine novog statusa

Većina Piroćanaca smatra da je pre dve i po godine dobijanjem statusa grada Skupština uvažila građansku inicijativu i ispravila veliku nepravdu. Međutim od dobijanja statusa grada nisu imali velike koristi.

Stručnjaci objašnjavaju da trenutno zakonodavstvo u Srbiji ne pravi veliku razliku između grada i opštine.

"Mislim da administrativne promene ne mogu da budu osnov za ozbiljnije promene u društvu. Pirot je grad u geografskom smislu, a da li je grad i u institucionalnom smislu to nema značaja. Posebni efekti zato što je dobio status grada skoro da i ne postoje", smatra Goran Nikolić, politikolog.

Poseban identitet gradu daju kultura i umetnost. Pirotu nedostaju gradske manifestacije kulture, a veliki problem stvorila je i zabrana zapošljavanja.

"Treba napraviti neki program i treba sistemski uraditi nešto po čemu bi ovaj grad bio prepoznatljiv. Nedostatak sredstava i možda razumevanja doprineo je da mi ne možemo mnogo da izađemo iz grada i pokažemo naše vrednosti", kaže Radmila Vlatković, istoričarka umetnosti.

Za protekle dve i po godine, broj nezaposlenih u Pirotu smanjen je za 15% a zarade su povećane za trećinu. Nameće se pitanje - da li je to posledica dobijanja statusa grada?

"Napredovanje Pirota ne traje dve godine, Pirot napreduje u proteklih desetak i više godina. Mi smo za tih desetak godina po Zavodu za statistiku skočili sa 117. na 14. mesto po prosečnim zaradama", kaže Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Tome su doprinele, smatra gradonačelnik, investicije Tigar Mišlena, izgradnja Koridora 10 i dobar rad lokalne vlasti. U gradskoj upravi očekuju da će gradovi imati značajniju ulogu ako se nastavi dalja decentralizacija Srbije i daju veća ovlašćenja samoupravama.