NIŠKA ŠKOLA UŽASA? Novi slučaj nasilja u Aleksinoj školi!

Da li se to istorija ponavlja, u školi u kojoj je pre četiri godine nasilje trpeo i pokojni Aleksa Janković, koji je na kraju izvršio samoubistvo?

- Niko nije sprečio nasilje. Tvrde da deluju po zakonu, uzmu izjave, i sve ostane na tome. Smatraju da nisu tu „da sude ko je od dece u pravu“, kaže ovaj duboko razočarani roditelj iz Niša za Srbijadanas.com.

Od septembra je počeo pakao njegovog sina, a zbog nasilja koje je trpeo istraumiran je danima. Nasilnike je njegovo dete znalo od ranije, ali su se početkom godine našli u istom razredu. Shvativši da škola ne čini ništa, iako je prijavljivao sve incidente, odlučio se na ispisivanje deteta.

- Čujem da još jedna žena razmišlja da učini isto, otkriva nam ovaj uznemireni otac.

Neki novi Aleksa...
"Sreten Mladenović Mika“ je škola koja je u fokusu ovih dana, od kad je u javnosti svom snagom isplivala priča o samoubistvu Alekse Jankovića, koji je išao u tu školu. Kako Aleksini roditelji tvrde, a isto je utvrdio i sud, nadležni u školi nisu reagovali kako treba povodom Aleksinih muka, koje su rezultirale tragičnim ishodom. 

Isti psiholog, isti školski policajac, četiri godine kasnije, i nema nikakvog pomaka u pomaganju žrtvama nasilja?

Da stvar bude bizarnija, otac dečaka tvrdi da je koordinator tima koji bi trebalo da sprečava nasilje jedna učiteljica, koja je njegovog sina jednom prilikom udarila u grudi.

Kaže da se oseća utučeno, ali je ovo bio jedini način.

- Osećao sam se kao gubitnik kad sam izašao iz škole, kaže otac dečaka, koji nam objašnjava da niko od nadležnih u školi nije pokušao ni da ga zaustavi, ni da ga odgovori od ispisivanja deteta iz škole.

Tim reaguje, ali dete dva meseca trpi nasilje (?!)
Za razliku od njega, poraz što se jedno dete ispisuje iz škole, i što nasilje i dalje potresa ovu ustanovu, ne deli direktorka škole „Sreten Mladenović Mika“.

- Ne osećam poraz, jer je ovo škola koja maksimalno pruža sve svakom detetu, kaže Jasmina Stanković, napominjući da postoji nezadovoljstvo pojedinih roditelja.

- Dete zvanično nije ispisano, niti može biti do onog trenutka dok se ne prebaci u drugu školu i druga škola ne zatraži dokumenta. Bilo je nekih situacija, ali je u njima škola reagovala, tvrdi ona.

No, ona nam je potvrdila da je otac deteta juče bio kod nje, i izrazio nameru da ispiše dete. O slučaju nije htela da komentariše, ponavljajući da „tim reaguje, od situacije do siituacije, i određuje o kom nivou nasilja se radi, prema protokolu“.

Podržava li direktorka škole Aleksin zakon?
Na pitanje da li ova škola podržava Aleksin zakon, dobili smo maglovit odgovor:

- Zakon ne može da se odnosi samo na ulogu škole, već i ulogu porodice i društva.

Ipak se Stankovićka slaže da treba da postoji zakonska regulacija vršnjačkog nasilja, izražavajući žaljenje zbog Aleksinog slučaja.

Kazala nam je da je pomenuti roditelj reagovao još u septembru, ali nije htela da nastavlja na temu da li je dva meseca bilo dovoljno da se nešto ipak učini?

Pošto je više puta pomenuto „reagovanje tima“, pitali smo je da li je to isti tim, za koji je sud presudio da u Aleksinom slučaju nije reagovao kako treba. Dobili smo odgovor: "To ne mogu da vam kažem".

Ipak, mi smo došli do informacija da je školski policajac isti kao i pre 4 godine (koji nam je rekao da je trenutno na bolovanju), a isti je i psiholog, koja nam je rekla da nije ovlašćena da komentariše bilo šta.

Ostaje pitanje da li će prosvetna inspekcija konačno odraditi svoj deo posla kada su ovakve prijave u pitanju, jer je prosto nemoguće da isti tim, posle 4 godine, ima sličaj slučaj, i isti neuspeh.

Sudeći po (ne)zainteresovanosti samog ministra prosvete za vršnjačko nasilje, kao i sporog i neefikasnog delovanja "tima" škole, šta je otac drugo mogao da uradi, da sačuva svoje dete u životu?

Neki novi Aleksa

U razgovoru sa Aleksinom majkom Draganom, otkrila nam je da bi se u školi u koju je išao Aleksa, po njenom mišljenju, dogodilo kad tad nešto slično kao sa njenim sinom - dogodio bi se "neki drugi Aleksa".

Izgleda da su joj slutnje bile opravdane, ali se nadamo da ishod neće biti kao kod tragično nastradalog Alekse.

- Presudni faktor za izbor škole u našem slučaju bilo je preseljenje i blizina škole. Da paradoks bude veći o izboru škole su odlučivali metri, konkretno 300-400m udaljenosti od druge škole, a ne reputacija škole koja nam je govorila drugo. Nažalost nismo imali predrasuda - kaže Dragana.