Pas već godinu dana čeka vlasnika na seoskoj stanici kod Kuršumlije

Vlasnik se nije vratio, a pas ga još čeka na istom mestu. Psa su primetili meštani okolnih sela i prolaznici koji svakodnevno putuju ka selima u pravcu Lukovske banje.

Kažu da je nekoliko meseci sedeo na istom mestu, ispod znaka na kojem je ispisano ime sela Vlahinja. Tu je i seoska autobuska autobuska stanica, a u okolini nema stanovnika.

Miroslav Ilić, meštanin obližnjeg sela Žuč, ispričao je agenciji Beta neobičnu priču o psu koji čeka. Kaže, najpre nije bio primećen, jer ima dosta pasa lutalica, međutim, ovaj pas je poseban. Sedi ispod znaka, i ispraća vozila. Svako vozilo je dobro omirisao i pogledom ispratio.

"Pre nešto više od godinu dana, njegov vlasnik, iz obližnjeg planinskog sela, razboleo se. Došao je s psom ovde i uhvatio autobus za Beograd. Tu su se zauvek rastali. Nažalost, njegov vlasnik je preminuo u Beogradu, a pas ovde sedi i još ga čeka", rekao je Ilić.

Mnoge je dirnula priča o psu koji čeka, pa su pojedini postali njegovi redovni posetioci, dolaze iz grada i okolnih sela da mu donesu hranu. Dragana Milanović iz sela Vlahinja kaže da pešice često prolazi ovim putem i uvek nahrani psa.

"Kad god ga vidim, rastužim se, obavezno mu ponesem hranu u rancu i nahranim ga. On nije neuhranjen, mnogi ga hrane. Videla sam ga kako zakopava hranu u okolini, pravi zalihe. Uvek me rasplače kad ga vidim", rekla je Dragana, koju smo zateki pored psa, na putu za Lukovsku banju.

Kaže da je pas veoma miran, osim što sačekuje i ispraća vozila, nikada nije zalajao na prolaznike, niti predstavlja opasnost.

"On je dresiran pas, verovatno je čuvao stado ovaca, živinu ili krave. Možda čak i tog njegovog vlasnika, to vidim po njegovom ponašanju. Ja sednem pored njega da ga mazim, a on čuje zvuk nekog vozila iza brda, koje se približava, napušta me i trči u susret vozilu. Vozilo prođe, a on spusti glavu i cvileći se vrati kod mene. To dirne i rasplače", rekla je Dragana Milanović.

Neki su pokušali da udome psa. Odvodili su ga svojim kućama, ali on pobegne i vrati se na to mesto.

"Ja sam ga odveo kod mene kući, ali pobegao je, vratio se u Vlahinju na autobusku stanicu", kazao je Miroslav Ilić.

Prolaznici su mu dali ime Žile, pa oni koji ga stalno posećuju, već su ga navikli da se odaziva na to ime. Neko mu je nedavno napravio i kućicu od drveta, i postavio je na mestu gde čeka. Pas Žile je prihvatio kućicu, pa sad u njoj čeka.

Mnogu, koji znaju njegovu priču, zastanu da se poigraju sa njim, ali kažu, njegovog vlasnika očigledno niko ne može da zameni.

Dopisnica agencije Beta iz Kuršumlije Ljiljana Danilović.