Sporna nabavka slušnog aparata u JKP Vodovod i kanalizacija Aleksinac

Nedavno je nestala veća količina vodomera iz magacina JKP Vodovod i kanalizacija u Aleksincu. Još se ne zna ko je izveo krađu, ali se u javnosti špekulisalo sa brojem ukradenih uređaja i visinom pričinjene štete.

Početkom prethodne sedmice, uz potpise radnika Javnog preduzeća za vodovod i kanalizaciju u Aleksincu, mediji u Srbiji dobili su pismo obaveštenje o, kako je u pismu navedeno, aferi, odnosno „neshvatljivoj” i „sramotnoj” odluci nadzornog odbora ove firme. Najkraće rečeno, radnici su obelodanili odluku o kupovini slušnog aparata za svog direktora Dragišu Simića o trošku preduzeća.

Iz pisma se vidi da je Simić uredno podneo molbu da mu se kupi slušni aparat vredan oko 125.000 dinara. Molba je zavedena u delovodniku preduzeća, kao i medicinska dokumentacija iz koje se vidi, pored svega drugog, i mišljenje lekara specijaliste za ORL bolesti da je direktoru ovo pomagalo neophodno. Priložena je i profaktura, odnosno predračun o koštanju aparata. Usput se u pismenom obraćanju radnika sredstvima informisanja u našoj zemlji vidi i da je nadzorni odbor aleksinačkog vodovoda usvojio, doduše samo polovično, molbu direktora Simića i da je odlučio da se s računa preduzeća plati polovina iznosa za slušni aparat.

Pitali su radnici u pismu obaveštenju kako je nešto ovako moguće u vreme kada u istoj firmi oni rade za „minimalac”, od kojeg jedva sastavljaju kraj s krajem, kada se u preduzeću na svakom koraku sprovode oštre mere štednje pa zbog toga nema ni zapošljavanja i, posebno se naglašava, većina njih ne može da dobije stalni posao i radi na određeno vreme.

Mi smo u razgovoru s Dragišom Simićem pitali kakav je njegov komentar na ovo pismo, a direktor aleksinačkog vodovoda nam je odgovorio „da nisu radnici pisali ovo pismo medijima i da su svi navodno potpisani već demantovali učešće u sastavljanju dopisa”. Rekao nam je i „da je pismo medijima zlonamerno”. Insistirali smo da dobijemo odgovor da li je tačno i kako je moguće da mu preduzeće plaća kupovinu slušnog aparata, na šta nam je Simić kratko odgovorio: „Nemam komentar.”

Predsednik nadzornog odbora Radoslav Lale Milošević bio je, ipak, mnogo predusretljiviji – potvrdio je odluku i rekao nam je „da je doneta po zakonu, jer Vodovod Aleksinca po svom internom pravilniku ima pravo i mogućnost da pomaže svim svojim radnicima u sličnim situacijama”. Dodao je i „da je Dragiša Simić uz molbu podneo i odluku drugostepene zdravstvene komisije da mora stalno da koristi slušni aparat” i naglasio „da preduzeće pozitivno posluje i da se o svakom dinaru vodi računa, pa samim tim i kada se novac izdvaja za pomoć zaposlenima prilikom lečenja ili za nabavku ortopedskih pomagala”.

Milošević je otvoreno pričao i o pozadini ove afere rekavši „da pojedini političari u Aleksincu ne podnose Simića i da su mu verovatno oni, koristeći radnike, pokušali da naude”. Ispričao je i „da se aleksinački vodovod nalazi pred velikim investicionim poduhvatima i realizacijom vrednih projekata kojima će se Aleksinčanima obezbediti kvalitetnija voda za piće, a samo preduzeće uspešnije poslovati”. Kao i „da ti isti lokalni političari (koji ne podnose Dragišu Simića) osporavaju i dobro poslovanje i na svaki način bi hteli da spreče predstojeće investicije i fabrikuju afere”.

Toma Todorović, PolitikaAleksinac.Net