Posna trpeza za Badnji dan

Današnji dan ispunjen je ritualima i simbolikom koji su povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta.

Dosta starih običaja se izgubilo ili zaboravilo i oni se razlikuju od mesta do mesta stanovanja, ipak svi vernici poštuju običaj da za badnjedansku večeru imaju posnu trpezu.

U nekim delovima Srbije, po sveto drvo - Badnjak odlazi se u šumu, a za grad je tipično da se ovo sveto drvo kupuje na ulicama i trgovima gde ga ima u svim veličinama i aranžmanima. Bez obzira na koji način badnjak donosite u svoje domove, po hrišćanskoj tradiciji, on se u kuću unosi u popodnevnim časovima, a za badnjedansku večeru sprema se isključivo posna hrana.

Iako se vremenom gube tradicionalni crkveni običaji, večera koja se sprema na Badnji dan jedna je od najvažnijih večera u čast mrtvima, dok se u badnjedanskoj noći peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu - Božiću.

Prodavci sa pijace u Kuršumliji i Prokuplju sa kojima su novinari ''Južne Srbije'' razgovarali kažu da za razliku od prethodnih godina, Prokupčani i Kuršumljani više pažnje poklanjaju izboru i pripremi hrane, čekajući najradosniji hrišćanski praznik, Božić.

"Građani kupuju voće, kupuju pasulj, bundevu, sve što treba za post, ribu" - kažu prodavci.

Izbor za posnu kuhinju je veliki, a običaji nalažu da Badnju večeru treba provesti u krugu porodice. Osim ribe, nezaobilazni deo trpeze je i korpa sa sušenim voćem: smokvama, šljivama, grožđem, orasima.

Većina badnjedanskih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje Nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednoj godini.