Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Selo Dadince – Vlasotince: Jedna priča…

rssBookmark and Share

Vlasotince 11.08.2014. Medija centar Leskovac

Ima sela koja su skrajnuta sa magistrale, osuđena na propast, ali se to ipak još nije dogodilo. Istina, umiru u tom krugu gde caruje tišina, ali ostaju priče, lepe priče o ljudima i ljubavi koju suza večita vremena poneli iz te nedođije.

Selo Dadince – Vlasotince: Jedna priča…

Takvo je selo Dadince, pet kilometara udaljeno od Vlasotinca. Do pre nekoliko godina, do njega se stizalo makadamom, a sada vijuga asfaltna deonice puta. Neki kažu – u to treba verovati – stigla je prekasno, jer se ovde mnogo, mnogo češće umire nego što se rađaju deca. To je usud svih planinskih sela. Nestaju, ali legende ostaju.

Dadince je poznato kao selo vinogradara i brojnih intelektualaca, najviše lekara. Od kada je čuveni dr Danilo Stojiljković (po kome autoru ovih redaka roditelji nadenuše ime) završio Medicinski fakultet u Beogradu – između dva svetska rata – najhumaniji poziv je ,,zarobio gorštake“. Mnogo je poznatih lekara. Danilov sin, dr Mića Stojiljković, postao je doktor medicine i godinama radio na Medicinskom fakultetu u Nišu. Iz čuvene starije generacije lekara ugledom, ali i skromnošću izdvajao se dr Petar Janković, koji je decenijama bio načelnik Infektivnog odeljenja u Leskovcu, a mnogima bio uzor da krenu njegovim tragom. Samo je u leskovačkom Zdravstvenom centru poslednjih decenija radilo desetine lekara iz sela obojenog tugom, ali i veseljem.

U šali, koja ima jasnu poruku, Dadinčani besede da bi u Leskovcu mogli da formiraju lekarski konzilijum. Dr Krsta Marković, dr Slavko Krstić i njihove ćerke – doktorke, deo su ekipe lekara čiju su koreni iz ,,planinskog razvigora’’. Dr Verica Ivković predvodi srednju generaciju lekara, a poreklo iz dadinačeke nedođije vodi i dr Milena Kocić Vukomanović, ćerka autora ovih redova.

Medicina jeste velika ljubav Dadinčana, ali su u ovom selu rođeni mnogi poznati profesori, ekonomisti, inženjeri, sudije, farmaceuti, novinari… Sledili su poruke čuvenog učitelja Dragomira Tasića, koji je decenijama upućivao đake u svet nauke i govorio da obavezno studiraju. Po njegovoj preporuci, farmaciju završavaju Siniša Pavlović i Jovan Janković, a među sudijama nesporno najveći ugled stekli su Novica Marković i Marislav Stojiljković, koji je svojevremeno bio najmlađi predsednik Opštinskog suda u Vlasotincu, ali i Srbiji, a kasnije je decenijama ,,delio pravdu“ u Okružnom sudu u Leskovcu. Veliku grupu sjajnih dadinačkih intelektualaca predvodi Zoran Kocić, prvi profesor engleskog jezika, a njegovim stopama krenula je i ćerka Tanja, takođe profesor engleskog jezika. Profesorskim poslom uspešno su se bavili mnogi Dadinčani, a ,,najstroži’’ među njima svakako je Srbislav Ristić, profesor fizike, oji je dve godine – penzioner!

Dadince je dalo i predsednika vlade. Iz ovih krajeva vodi poreklo Dragiša Cvetković, koji je imao tu nesreću da se nalazi na čelu vlade u samo svitanje Drugog svetskog rata. U komunističkoj Jugoslaviji to je Dadinčane pratilo kao neizbrisiva senka od koje nisu mogli da se oslobode, čak i da su hteli, a mnogi su zbog toga namah poboljevali i umirali. Dadinčani vole svoje vinograde. mnogi su ih napustili, ali ima i danas sjajnih vinogradara. Mića i Siniša Cakić, inače diplomirani ekonomista, pravi su majstori u pravljenju vina i pobednici čuvenog vlasotinačkog Vinskog bala. Odlični vinogradari su i dr Savko Krstić i njegov brat Žarko Krstić, diplomirani građevinski inženjer, a tu su i mali, obični ljudi koji ne vole da se pominju u novinama.

Za kraj, kao pozdrav, kao razglednica za sećanje: U Dadincu, tom netipičnom selu juga Srbije, gde protiče čista planinska reka, vinogradarstvo je prvo zanimanje, a obrazovanje ljubav kojom su zadojeni za ceo život!

Danilo Kocić


 

Komentara: 2


#   Vlasotince   obrazovanje   Medicinski fakultet   Dadince   Danilo Kocić   doktori   vinogradi   Dragiša Cvetković   Jovan Janković
@


 

▲ ▼ [+][-]


  • (+1) (-)

    Ljubica, 30.05.2017.:
    Imam zelju da vidim Dedince i osetim atmosferu .tog planinskog mesta.Mozda me put i nanese tamo.

  • (+) (-)

    Lela, 22.08.2017.:
    Ti mali obicni ljudi i cine to selo mnogo vise i treba da se spomenu. Bez njih ono bi bilo pusto. Svako od njih je poseban i drugaciji a to ne zavisi od njihovog obrazovanja nego od njihovog srca,koje cini u celosti ovo selo.


[ Dodaj komentar ]