Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Specijalna odeljenja za borbu protiv korupcije bez rezultata u prvih godinu dana

rssBookmark and Share

Niš 01.02.2019. BIRN

Specijalna odeljenja tužilaštava i sudova za borbu protiv korupcije suočena su sa brojnim izazovima – zatrpana su starim i banalnim predmetima, nemaju uslove za normalan rad i funkcionišu bez jasnog zakonskog okvira

Specijalna odeljenja za borbu protiv korupcije bez rezultata u prvih godinu dana

Zakonom koji je stupio na snagu 1. marta 2018. godine, srpski „Nesalomivi“ raspoređeni u četiri posebna odeljenja, dobili su dodatne mehanizme za borbu protiv korupcije.

Umesto redovnih tužilaštava i sudova, koji su do sada postupali u procesima koji obuhvataju krivična dela iz oblasti korupcije, sada to čine posebna odeljenja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.

Od novih „alata“, tužioci su za posebno komplikovane predmete, dobili mogućnost formiranja udarnih grupa, angažovanja forenzičara i obavezu 13 državnih institucija da radi efikasnijeg vođenja istraga budu sa njima u stalnom kontaktu.

Međutim, istraživanje BIRN-a pokazuje da su se tokom prve godine, domaći „Nesalomivi“ suočvali sa brojnim problemima, zbog kojih pozitivni efekti primene novog zakona ostaju u senci – od bavljenja banalnim slučajevima, preko nedostatka prostora i nedovoljno obučenih ljudi, do zatrpanosti starim predmetima.

Pored toga, javnost nije imala priliku da se uveri da se u postupanju države kada je reč o borbi protiv korupcije nešto značajno promenilo, a brojne analize koje rade međunarodne organizacije i institucije prikazuju Srbiju kao visokokoruptivnu državu.

U Ministarstvu pravde za BIRN ipak kažu da se „primena zakona može oceniti kao vrlo zadovoljavajuća, iako će konkretna analiza efekata prve godine implementacije biti urađena nakon marta ove godine“.

Stari predmeti i banalni slučajevi

Tužiocima su najviše muke u prvih šest meseci rada zadavali stari predmeti – reč je o krivičnim prijavama protiv 9.000 osoba, koje redovna tužilaštva godinama nisu uzimala u rad. Njih su 1. marta, po stupanju zakona na snagu, preuzela novoformirana posebna odeljenja.

Ivan Simonović iz Posebnog odeljenja tužilaštva u Nišu objašnjava da je to tužilaštvo dobilo dvostruko više starih krivičnih prijava od očekivanog, a da radi sa duplo manje zaposlenih od predviđenog. Slično je i u Beogradu, Novom Sadu…

Većina tužilaca i sudija, a BIRN je intervjuisao predstavnike svih posebnih odeljenja, kao nedostatak ističe i to što poreska utaja, koja predstavlja najveći rizik za pranje novca, nije uvršćena u zakon, nego se posebna odeljenja bave banalnim slučajevima poput krijumčarenja dva teleta, 13 ovaca ili 300 kilograma krastavaca.

Tužilac Simonović iz Niša kaže da bi niža tužilaštva trebalo da se bave delima za koja su zaprećene kazne do tri godine zatvora.

„Stavljena su nam neka bagatelna krivična dela, a mi smo mišljenja da treba da se bavimo ozbiljnom korupcijom. Kada zamenik radi jedan ozbiljan predmet, on mora samo da se usredsredi na to, a ovako svaki od njih ima i po 200-250 predmeta“.

Posebna odeljenja kubure i sa malim brojem tužilaca, i drugog neophodnog osoblja, a suočavaju se i sa manjkom kancelarija i nedostatkom osnovne tehničke opreme.

Sagovornici BIRN-a imaju primedbe i na sam zakon, uz napomenu da je šest meseci ipak kratak period za izvođenje zaključka o tome da li je zakon ispunio svoj zadatak ili nije.

Specijalizovana nadležnost, odnosno obučenost kadrova posebnim znanjima iz ove oblasti što omogućava prikupljanje kvalitetnijih dokaza i skraćenje trajanje postupka, navodi se kao prednost novog sistema.

Problem je, međutim, to što forenzičar i dalje ostaje samo mogućnost u teoriji. U praksi, naime, nijedno posebno odeljenje, osim Beograda, ni posle šest meseci primene zakona, nije imalo stalno angažovane forenzičare.

Postoji slaba zainteresovanosti za rad na ovom radnom mestu, jer je plata ekonomskog forenzičara znatno manja od plate koju imaju osobe sa tom stručnom spremom u privredi ili drugim ustanovama.

Iako je bilo reči o tome da bi formiranjem posebnih odeljenja moglo doći do veće kontrole i mešanja politike u rad tužilaštva i sudova, naši sagovornici negiraju takve tvrdnje.

Sudija Aleksandar Teodosić iz Niša tvrdi da na njega nikada nije vršen pritisak.

Iako se Srbija nalazi na „sivoj listi“ Međudržavnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF), pravosuđe se tim krivičnim delom najmanje bavi.

U Posebnom odeljenju Višeg tužilaštva u Nišu, nijedan od preuzetih predmeta se ne odnosi na pranje novca, a od početka rada posebnog odeljenja donete su naredbe o pokretanju istrage protiv tri osobe za to krivično delo. Osim toga, to odeljenje ima 16 proaktivnih istraga (praćenje nekog potencijalnog krivičnog dela).

Tužilac Simonović iz Niša napominje da se to krivično delo teško prepoznaje, pa čak i kada je reč o tužiocima. To potvrđuje i sudija Teodosić iz Niša koji kaže da bi, verovatno, bilo lakše kada bi bio usvojen zakon o poreklu imovine.

Inače, najzastupljenija krivična dela su zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba službenog položaja, primanje mita i prevara u obavljanju privredne delatnosti.

Detaljnije na linku Birn-a.

Komentara: 0


#   Niš   Beograd   sud   Aleksandar Teodosić   korupcija   Tužilaštvo za borbu protiv korupcije   Centar za borbu protiv korupcije   Ivan Simonović
@


 


[ Dodaj komentar ]