Utisci sa regate "Tužna Morava"

Za 12 izviđača put dug 232 kilometra Južnom Moravom bio je pun izazova. Očekivali su malu plovnost reke u gornjem toku, plastične flaše i balvane. Neočekivano su ostali bez kamere kojom su snimali kritične tačke.

"Počela je da snima 2011. godine i nekako je simbolično završila, pala je u vodu. Nadam se da nije samo simboličan završetak njene misije i da će konačno neko nešto uraditi na Moravi", kaže Srboljub Pešić, član regate.

Opremljeni dronom i fotoaparatima nastavili su misiju. Ucrtali u karte mesta opasna po izlivanje reke, gde je potrebno pošumljavanje priobalja, u kakvom je stanju obala. Uočili su trideset kritičnih tačaka, na pet mesta zbog eksploatacije ili prepreka preti izlivanje iz korita.

"Srednji tok karakteriše izuzetno velika eksploatacija šljunka, dok je za završni tok, pred ušće, karakteristično zajezerivanje reke", kaže Jovan Kocevski, starešina regate.

"Imali smo poteškoća, pre svega veslanje od Niša pa naviše. Zato što je reka bila jezero i tada smo veslali i po 30 kilometara", kaže Ignjat Ristić, član regate.

Osnovni cilj regate je ekološki, prikupljenu dokumentaciju za 40 dana predaće nadležnim institucijama, lokalnim samoupravama kako bi sanirali vodotok i obale. A u mestima u kojima su odmarali, članovi regate promovisali su izviđaštvo.

"Regata nam je pomogla u jačanju timskog duha na čamcu i zbog upoznavanja novih ljudi u drugim opštinama", kaže Vukašin Stojanović, član regate.

"Najjači utisak je kontrast u celom toku Južne Morave. Ovde kod nas je zagađeno, a dole čisto, čak smo se negde i kupali", kaže Lazar Radulović, član regate.

Dok analiziraju rezultate i sumiraju utiske, članovi Izviđačkog odreda "Zavičaj 1093" razmišljaju o novim poduhvatima. Javljali su im se građani i izviđačka udruženja, predlažu da sličnu regatu ponove na Nišavi ili Vlasini.

RTS