Vodeničar star, vodenica još starija, ali brašna ima u Poljanici u vranjskom kraju

"Ja volim vodenicu, od malena sam u vodenici i volim kad mi melje, kad okreće", započinje svoju priču Milivoje.

U genima je deda Miletu, kako ga u selu zovu, zvuk vodenice i reke. Već tri decenije, koliko je u penziji, dane provodi pored nje. Više od objekta i mesta za dobijanje brašna, vodenica je vekovima bila simbol sela. Kraj autentične građevine od prirodnih materijala sastajali su se meštani. Nekada se živelo od prodaje brašna koje se samelje u vodenici.

"Ne živim od toga, ja samo volim da je održavam i da meljem ljudima. Oni me blagoslove: da si živ još 100 godina, da nam melješ brašno, ko će da mi melje posle brašno? Najbolja hrana, dok oni melju na struju, ali nije to isto. Ovo je slatko", kaže stari vodeničar.

U skladu s prirodom: voda, kamen i drvo daju kvalitetno brašno od celog zrna. Kada zbog većih padavina potok izađe iz korita, poremeti se i rad vodenice. Nedavno se voda izlila pa su deda Milivoju pomogle komšije.

"Bila je velika reka, morali smo sve od početka da pravimo, da bi voda ponovo išla u vodenicu", priseća se jedan od meštana.

Samo na ovom potoku Donjska mala, kako ga zovu meštani, bilo je, kažu, šest vodenica. U Poljanici, planinskoj oblasti koju čine 22 sela, sada su aktivne dve.

VIDEO: RTS