Uručenjem pesničke nagrade „Drainac“ počeo drugi deo književne manifestacije „Drainčevi sureti pesnika“

Sam početak manifestacije bio je rezervisan za Drainčeve stihove, koje je govorio prokupački pesnik Srđan Živković, ali je na ovom mestu, svoje stihove kazivao i ovogodišnji dobitnik nagrade „Drainac“.

Ovogodišnjem dobitniku, pesniku Mirosalavu Alkeksiću, za zbirku poezije „Kafkino matursko odelo“ nagradu „Drainac“, uručio je zamenik gradonačelnika Miroslav Antović. On je dobitniku čestitao na nagradi, a ostalim gostima je poželeo prijatan boravak i uspešan rad u Toplici.

-Grad Prokuplje i njegove ustanove kulture duže od pet decenija, kroz Drainčeve susrete, doprinose ozbiljnijem proučavanju i popularizaciji Drainčevog dela. Kao manifestacija „Drainčevi susreti“ su pronašli svoje mesto u kulturi Republike Srbije, doprinose decentralizaciji kulture i imaju uporište na zvaničnim najvišim mestima kreiranja kulturne politike, rekao je zamenik gradonačelnika Prokuplja Miroslav Antović i zahvalio se Ministrastvu kulture Republike Srbije, što je prepoznalo ovu manifestaciju, kao manifestaciju dostojnu pažnje, a to je, kako je istakao dodatni motiv, da i u budućnosti Grad Prokuplje, još više podržava ovu kulturnu manifestaciju.

Tradicionalno, posle uručenja nagrade, pred ljubiteljima poezije velikog Rake Drainca, kazivao je besedu ovogodišnji laureat, rekavši najpre, da ga je vest da je dobio nagradu, zatekla i obradovala na „Danima srpskog duhovnog preobraženja“ u Temišvaru.

-Drainac je veliki srpski pesnik sa oreolom bandita i mučenika. Obrazovan, strastven i uklet. Sušti pesnik. Pre nekoliko godina bio sam gost „Drainčevih susreta pesnika“, posetili smo kako običaj nalaže i njegovu rodnu kuću u Trbunju. Čuo sam reči vodiča o pesnikovom detinjstvu i rodnom selu i upadice pesnika o tome da se temelj izgleda slegao i da je zid napukao. U toj mešavini boja zlatnog zalaska sunca i plavih plodova, u toj mešavini siromaštva i neizmernog bogatstva, doživeo sam pesnika i njegovo delo, po prvi put čini mi se sveobuhvatno, bez ostatka, rekao je između ostalog ovogodišnji laureat nagrade „Drainac“ Miroslav Aleksić.

On je istakao da je Drainac osoben pesnik i da se u njegovom pesničkom izrazu slegla prastara tuga i zgusnuta misao o tragičnosti ljudskog bića.

-Sva zapitanost čovekova od onog drevnog neolitskog pesnika iz Pločnika do danas, onog pesnika što se peo na Hisar kao na Parens i tu se družio sa bogovima, mnogo pre nego što je poezija postala deo javnog života u antici. I kad u svom manifestu hipnizma kaže „Dajte nam malo groze-malo svemira-užasa-malo više krvi da se vidi bar jedan konac gole duše… Dajte nam eteričnosti, u čemu je Vasiona, on zapravo teži tom prvom hisarskom čistom pesniku, možda žrecu i šamanu. Hoće da skine sa njega nanose civilizacijskog taloga, konformizma, mode, poezije, koja zanima ,,bogate dame po zelenim budoarima, naglasio je Aleksić i dodao da je zaslužio Drainac ovo podsećanje na njegov lik i delo i da ono treba da nastavi da traje kroz genenracije koje tek dolaze.

-Iako smo ga mi ponekad kao nekog problematičnog rođaka zaboravljali i negde u književnom životu zapostavljali, Toplica i njegovo Prokuplje i ova manifestacija nisu dali da bude zaboravljen i uvek su iznova bacali svetlo na njegovo veliko delo. Drainac je daleko iznad pojednostavljene predstave o odrpanom, siromašnom boemu, koji pije i dangubi u kafani. On je umro kao pesnik bez svojte i bez adrese, ali je iza sebe ostavio značajno delo. Ne samo što se upisao među najveće srpske pesnike 20. veka, nego je ostavio dubok trag u vremenu, koje su trajno obeležili Vinaver, Rastko i Crnjanski, podvukao je Aleksić.

Predsednik žirija za dodelu prestižne nagarde „Drainac“ Goran Maksimović je ovom prilikom rekao, da je ove godine konkurencija bila veoma jaka i da je od 41. knjige koliko je stiglo na konkurs, žiri jednoglasnom odlukom odlučio da nagradi Miroslava Alekića za knjigu „Kafkino matursko odelo“.

-Lirski govor Aleksića predstavlja snažni dijalog sa prošlošću i sadašnjošću, sa ljudskim vrlinama i manama, književnim uzletima i zanosima. U takvim uslovima, poezija u njegovoj knjizi se javlja kao tiho utočište i odbrana od nesklada. U nagrađenoj knjizi pominju se domaći i strani pisci i mislioci, od Aleksija Vezilića i monaha Josifa Tropovića, do Rada Drainca, Stevana Raičkovića, Pikasa i Franca Kafke. Ukrštaju se daleka podneblja i raznoliki prostori, od Boke Kotorske i Savine, do Hercegovine i Kube. U tom dijalogu pesnik ponire u najdublje slojeve svoje duše gde pronalazi razloge i smisao ljudskog postojanja i umetničkog stvaranja, naglasio je Maksimović.

Ovom knjigom, koja je štampana 2021. godine, pesnik Miroslav Aleksić je obeležio jubilej – 35 godina od izlaska svoje prve knjige. Prvu knjigu napisao je 1986. godine i više puta je nagrađivan.

Pesnik Miroslav Aleksić je rođen 1960. godine u Vrbasu, a završio je opštu književnost i teoriju književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Do sada je objavio više knjiga pesama, među kojima su Zigurat (1986), Popik ili čug (1990), Nema voda (1994), Oskudno vreme (2016), Neponovljivi kod (2018) i Arapski kapričo (2020).

U Moskvi je 2017. izašao izbor Aleksićeve poezije Lavirint, dvojezično na ruskom i srpskom jeziku u izboru i prevodu Andreja Bazilevskog. Poeziju prozu i književnu kritiku objvljivao je u listovima i časopisima Letopis Matice srpske, Književna reč, Zlatna greda, Srpski književni glasnik, Ovđe, Trag, Glas omladine, Krovovi, Ulaznica, Stvaranje, Pisac, Bdenje, Mons Aureus, Srpski pregled. Aleksićeve pesme zastupljene su u dvadesetak antologija i izbora poezije, a dobitnik je i nagrada Pečat varoši sremskokarlovačke i Lenkin prsten.

Učesnik je najznačajnijih književnih festivala u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, a kao pesnik gostovao je i u Rusiji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji, poezija mu je prevođena na ruski, slovački, makedonski i rusinski jezik.