Na Nišvilu 560 izvođača

"Uspeli smo da imamo sjajan program u teškim vremenima krize: sedam bina, osamdeset koncerata, izvođače iz dvadesetak zemalja i vanredna gostovanja. Ove godine posle dužeg vremena idemo ka Beogradu. Moramo nekoga da uverimo da smo mi festival od nacionalnog značaja pa ćemo 16. avgusta imati koncert na Kolarcu", rekao je Blagojević.

Blagojević kaže da, s obzirom na krizu i nadostatak novca, festival opstaje zahvaljujući ne samo sponzorima, već i zahvaljujuci strpljenju i angažovanju tehničke ekipe koja na svoje plate čeka nekada i godinu dana.

On dodaje da je bilo najteže na početku i da, iako kao džez festival postoji već 31 godinu, pod imenom Nišvil on postoji punih 20 godina.

"Počeli smo 1994. godine, imali smo problema i sa strujom, bila je restrikcija. Prvih pet-šest izdanja praktično sam ja sam finansirao, a onda se priljučio grad, pa ministarstvo kulture, kasnije su došli i sponzori", kaže Blagojević.

Do 2006. godine Nišvil je imao skromnija izdanja, a tada se krenulo ambicioznije, najpre na letnjoj pozornici u Tvrđavi a zatim se sve preselilo na livadu gde je Nišvil dobio formu spektakla u kome učestvuje masa ljudi koji se zabavljaju.
"To i jeste poenta nase priče - da se ljudi zabavljaju uz umetničku muziku i da profilišu svoj muzički ukus", ističe Blagojević.

Broj učesnika na Nišvilu se iz godine u godinu povećavao i širirio, shodno prostoru u kome se održavao. 

"Kada smo 2005. shvatili da ne možemo više da radimo zatvorene prostore, shvatili smo i da ubuduće moramo doći do većih imena", objašnjava Blagojević odluku da Nišvil iz Doma vojske preseli u Tvrđavu.

Nakon toga kroz Nišvil je prošla plejada najvećih imena džez muzike- "to su ljudi koji su obeležili svetski džez istoriju".

Nišvil je kroz sve ove godine odigrao važnu ulogu u obrazovanju domaće džez publike, a sada je već opšte mišljenje izvođača da Nišvil ima nabrojniju i nabolju publiku za džez i da ona tačno zna kada da aplaudira i da prepozna šta je dobro.

"Razlog za to je jezgro od 800 ljudi iz Doma vojske gde su u početku održavani koncerti. Oni su polako prikupili svoje prijatelje i istomišljenike i ubedili ih da dođu na Nišvil. Sada možemo da kažemo da polovinu publike čine istinski poznavaoci džeza a druga polovina su znatiželnici koji dolaze da vide o čemu se tu radi", kaže Blagojević.

Prema njegovim rečima, Nišvil je na vešt način uspeo da animira publiku birajući goste tako da balansira između laganijeg i čistog džez zvuka.

"Napravili smo takvu organizaciju da posetioci dolazeći da čuju Nouvelle Vague, pre toga moraju da odslušalu Rona Kartera, smatrajući da će sledeće godine doći upravo zbog čistog džeza", kaže on. 

Blagojević podseća da je najveći džez muzičar koji je ikada nastupao na Nišvilu bio Solomom Berk, koji je obeležio svetsku džez istoriju i koji je umro vrlo brzo posle nastupa u Nišu, pa se može reći da mu je to jedan od poslednjih festivala.

Inače, na Nišvilu su uvek nastupali mizičari iz "Top 10" muzičke scene. 

Blagojević napominje da Nišvil deli sudbinu srpskog naroda i da bez obzira na tešku materijalnu situaciju neće dozvoliti da održavanje festivala bude dovedeno u pitanje.

Ono što bi bilo od koristi, dodaje on, jeste da se ubuduće finansijska konstrukcija festivala zatvori nešto ranije nego do sada kako bi se na vreme pravili dogovori sa izvođačima koje nekada treba rezervisati i nekoliko godina ranije.