Ponižavajuća sredstva za Nišvil festival

Nišvil džez festival je ove godine dobio milion dinara od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Komisija koja je odlučiivala o projektima iz oblasti muzike, nepromenjena je u odnosu na prošlu godinu, tako da je dobra vest da su promenili mišljenje o Nišvilu. Prošle godine, najveći Festival u ovom delu Balkana komisija ministarstva je okarakterisala kao “komercijalno turističku manifestaciju nejasnog koncepta”.

Reakciju direktora "Nišvila", Ivana Blagojevića u vidu saopštenja koje je objavila NTV Niš, prenosimo u celosti.

Nišvil će prihvatiti ponuđenu pomoć Ministarstva kulture, ma koliko dodeljeni iznos bio ponižavajući za renome festivala i to pre svega iz poštovanja prema spremnosti komisije za muziku Ministarstva kulture da prizna svoju prošlogodišnju grešku, odnosno, potvrdi Nišvilu status umetničkog festivala, a ne “ komercijalno turističke manifestacije nejasnog koncepta „.  Direktor Nišvila Ivan Blagojević smatra da je komisija za oblast muzike bila u nezavidnoj situaciji zbog odluke ministra Tasovca da ove godine za ovu oblast bude raspodeljeno svega 30 miliona, odnosno 10,2 miliona manje nego prošle godine.

Logika kaže, naglašava Ivan Blagojević, da bi na osnovu objektivnih organizacionih troškova, ali i na osnovu ubedljivo najvećegbroja broju pristiglih prijava za ovu oblast (347 od ukupno 942 prijave za sve oblasti)– za muzičke programe trebalo da bude izdvojeno bar 100 miliona. Paradoks je da su za oblast muzike više razumevanja imali bivši ministri koji su dolazili iz sveta filma i pozorišta, nego što za muziku sluha ima muzičar Tasovac, koji je smanjio muzici (sa 40,2 na 30 miliona) a povećao filmu – sa 48,63 na 69,93 miliona (pristiglo 111 prijava) dok su za oblasti pozorišta (246 prijavljenih projekata) i umetničke igre (96 projekata) - iznosi ostali isti kao i prošle godine: 62 miliona za pozorište i 23 miliona za umetničku igru – kaže direktor Nišvila.

- Smatram da su manifestacije iz oblasti filma, pozorišta i igre apsolutno zaslužile odobrenu pomoć, ali je nedopustiv diskrimanotorski odnosn Tasovca prema oblasti muzike, jer se smanjenjem ionako malog budžeta za muziku obesmišljavaju napori brojnih ustanova i pojedinaca koji svake godine ostanu bez makar simbolične pomoći i priznanja za svoj rad, jer većina prijavljenih projekta, zbog manjka sredstava – završi u košu.

Tasovac je pravilno postupio, što je iskoristio svoje dikreciono pravo i određenom broju manifestacija dodelio sredstva mimo konkursa, kao što je slučaj sa Beogradskim festivalom plesa i igre – dodatnih 9 miliona i Kustendorfu – dodatnih 25 miliona, jer se ovi festivali održavaju početkom godine pa je zbog kašnjenja konkursa to opravdano, a reč je o festivalima koji svojim renomeom to i zaslužuju. Nažalost, kaže Blagojević, Tasovac je pre dve godine osporio Nišvilu isto takvo diskreciono pravo kojim je 2013.godine, tadašnji ministar Petković odobrio 3 miliona! Direktor Nišvila se zato nada da će ministar Tasovac pokazati principijelnost, odnosno, da će uplatom upravo tih sredstava biti stavljena tačka na nesporazum na relaciji Ministarstvo kulture -Nišvil između kojih je u periodu 2010. do 2013.godine poštovan protokol o poslovno -tehničkoj saradnji, po kojoj je Nišvil bio u grupi manifestacija od nacionalnog značaja.

Kada je reč o decentralizaciji kulture, Niš je po Blagojevićevim rečima, nažalost, zabeležio novi neslavni rekord jer su projektima iz Niša pripalo 1,82 % od ukupnih sredstava.

Direktor Nišvila kaže da se iz tabele rezultata objavljenih na sajtu Ministarstva lako se može zaključiti da su manifestacije iz oblasti muzike dobile u proseku trostruko manje sredstava od ostalih oblasti jer je najbolje rangirani i pozorišni festival dobio 11 miliona, najbolje ocenjeni filmski festival – 10, a najbolji muzički – 3 miliona dinara.