76 godina od proboja logora "Crveni krst" u Nišu

Od aprila do 22. juna 1941. godine, u vreme nemačko-sovjetskog rata, logor je imao namenu za smeštaj Jevreja i konfiniranje nacionalista, među koje su spadali: predratni pripadnici demokratskih partija, kao nosioci antinemačke politike, članovi četničkih udruženja, sveštenici, kao narodne vođe još iz doba Topličkog ustanka 1917, aktivni kraljevski oficiri, koji su organizovali prve nepredate vojne odrede, sledbenici 27. marta, anglofili, pripadnici masonske lože, rotari klubova i drugi.

Logor, koji je danas muzej nalazi se u zgradama srpske vojske koje su do okupacije služile kao vojni magacin, u industrijskoj zoni grada Niša. Njime su upravljali Nemci tokom Drugog svetskog rata. Logor je bio smešten u neposrednoj blizini železničke stanice „Crveni krst“ u Nišu (po kojoj je i dobio najčešće korišćen naziv, Logor Crverni krst),

Logor je formirao šef Gestapoa u Nišu SS kapetana Hajnrih Brant (Heinrih Brandt), koji je neposredno bio potčinjen zapovedniku SIPO i SD, pukovniku Šeferu.

Begstvo od 12. februara 1942. godine

Posle sve veće torture i straljanja logoraša sledialo je novo bekstvo 105 zatvorenika 12. februara 1942. godine. Organizovano bekstvo logoraša u Nišu bio je jedinstveni događaj u porobljenoj Evropi.

Feldkomandant u Nišu, uz saglasnost vojnoupravnog komandanta Srbije, naredio je da ee za 11 ubijene stražare u znak odmazde prvo streljaju zatvorenici iz logora i iz zatvora, Nekoliko dana kasnije, 17. februara, iz kaznenog zavoda streljano je 584 zatvorenika, zatim svi Jevreji muškarci i jedan broj Roma. Tako je tada u Nišu streljano ukupno 850 lica. U logoru je ostalo samo oko 150 zatvorenika.

Do bekstva logor je bio opasan bodljikavom žicom, a posle bekstva je celi kompleks preventivno je ograđen visokim zidom.

Prema podacima posleratne Zemaljske komisije za utvrđivanje ratne štete, kroz logor je za vreme okupacije prošlo oko 30.000 zatvorenika, a 10.000 logoraša i zatvorenika iz drugih zatvora u gradu streljano je na Bubnju kod Niša.Tačan broj streljanih nije bilo moguće utvrditi pošto su nacisti uništili tragove zločina.

Tokom 2004. godine, izvršđena je jedna od sanacija muzeja, da bi međutim tokom 2006. muzej bio vandalizovan grafitima. Kako bi se popravilo ovo stanje logor na Crvenom krstu je 2007. godine dobio projekat arhitekte Sime Gušića za sređivanje celokupnog kompleksa odobren od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Njegovoj realizaciji pristupilo se postepeno, iz godine u godinu sprovodeći onaj deo projekta za koji je bilo mogućnosti. Tako se od novembra 2011. krenulo se sa revitalizacijom fasade zgrade logora i njenog krova, a godinu dana kasnije, od stručnim nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika ojačani su zidovi prema kasarni Stevan Sinđelić i revitalizovane dve betonske osmatračnice. 

Tokom 2016. napravljen je asfaltni prilazni put logoru i posađeno četinarsko zelenilo duž memorijalne staze.

Prva faza nove postavke, čiji su autori Nebojša Ozimić i Ivana Gruden, otvorena je 12. aprila 2013. godine.