Sićevačka klisura raj za alpiniste

Penjanje u ovim krajevima je počelo 50' od strane srpskih alinista koji su i postavili osnovne standarde ovdašnjeg penjanja, a to je tradicionalni pristup. Zbog toga se može reći, da je Sićevo pravi raj tradicionalnog penjanja i da su boltovi ovde više izuzetak nego pravilo. Nadamo se da će tako i ostati.

Stena je krečnjačkog tipa visine od 50 do 250 m i pruža mogućnosti najrazličitijeg penjanja, od ploča i previsa do pukotina i kamina. Smerova ima 55 upisanih u vodič i oko 10 novih ne upisanih težine od III do VII  i A0-A2. Zbog eksponiranosti stene većina je u opsegu V-VI i to iz perioda kada veće ocene nisu ni postojale. Zato treba imati u vidu da  ocene nisu kompatibilne sa V i VI iz sportskog penjanja. Tokom osamdesetih sićevo je bilo jedno od najposećenijih penjalošta u Srbiji.

Nedavno smo u Sićevačkoj klisuri imali divan prizor, kakav na ovom penjalištu nije viđen poslednjih godina, pravi mali tabor alpinista. Nadamo se da ćemo ovom penjalištu povratiti stari sjaj. Krajem prošle godine osnovana je „Alpinistička sekcija Niš“ kojoj će ovo biti jedan od glavnih zadataka. Sekcija je  unija tri kluba:  PARK „Nature“ Niš, PAK „Mosor“ Niš i PK“ Železničar“ Niš, a pripada AO Požarevac i zvanično je priznata od strane Komisije za alpinizam PSS-a.

Dugo planirano okupljanje pripadnika AOP se uz divno druženje sa još nekoliko alpinista među kojima su bili i čak dvojica alpinističkih instruktpra (Aleksa Srdanov i Slobodan Milovanović) pretvorilo u pravi pravcati tabor. U Sićevačkoj klisuri 13. i 14. aprila 2013. godine okupilo se 16 alpinista. Nadamo se da ovo znači nagovest svetlih dana alpinizma u Srbiji. Vreme je poslužilo i ispenjan je 40 čovek smeri. Posebnu radost kao i na svakom taboru čine i prvenstvene smeri, koje pogotpvu nije lako naći na ovako eksploatsanom penjalištu, ali Aleksa Srdanov i Milovan Janković su nas obradovali "Mikijevim rođendanom".

Ovakvih divnih druženja svakako treba biti više i  to ne samo na nivou odseka. Evidentan je veliki potencijal i samog penjališta koje nije dovpljno eksploatisano kao i AOP u smislu mogućnpsti da napravi uvek posećen i koristan tabor. Nadamo se da će u Sićevu biti sve više ovakvih okupljanja, pa i pravih tabora i da će prerasti u jedno uređeno i posećeno penjalište kakvo ono i zaslužuje da bude.

Milena Janković