Tako je moralo da bude

LAZAR Kocić (17) sa Aleksinačkog Rudnika u subotu je sa profesorima i drugovima i drugaricama iz trećeg četiri odeljenja Aleksinačke gimnazije trebalo da otputuje u Beograd na Sajam knjiga. Njega su, međutim, nažalost, roditelji, mnogobrojni rođaci i prijatelji, skrhani bolom, ispratili na put bez povratka, do večne kuće na seoskom groblju u obližnjem Žitkovcu, gde je sahranjen u 14 časova.

Ugasio se jedan mladi život, a o motivima koji su naterali ovog odličnog đaka, omiljenog druga i u svakom pogledu uzornog mladića da digne ruku na sebe, zasad može samo da se nagađa. U svakom slučaju, ovaj nemili događaj uznemirio je sve u aleksinačkom kraju.

Policija u ovakvim i sličnim prilikama, inače, ne izdaje nikakvo zvanično saopštenje. Međutim, kako "Novosti" saznaju, Lazar se ubio u noći između četvrtka i petka, u ataru rudničkog naselja, na jednom proplanku sa visokom travom, iza klanice "Mesokomerc", i to ispalivši u usta jedan metak, najverovatnije iz službenog pištolja svog oca Radoslava, policajca u Policijskoj stanici u gradu na Moravici.

Iz razgovora sa bližim rođacima, koji su nas zamolili da im ne pominjemo imena (u bolu roditelji nisu bili sposobni ni reč da progovore), saznali smo da je Lazar u četvrtak oko 16 časova rekao majci Silvani, da će izaći iz stana kako bi se malo prošetao. Vreme je prolazilo, a kako se nije vraćao, ukućani su počeli da ga zovu na mobilni telefon, pogotovo sestra Anđela. Međutim, telefon je uzaludno zvonio... Crne slutnje pojačale su se kada su primetili da nema očevog pištolja.

Prošla je cela noć, a Lazara nije bilo. Alarmirana je policija, pa su se u potragu uključili čak i pripadnici Žandarmerije, koji su češljajući teren, u petak oko 13 časova i našli dečakovo beživotno telo.

- Bio je drug za primer, spreman da učini sve za nas. Nije pio, niti pušio, a o drogi i da ne govorimo. Svi smo ga voleli, bio je i odličan đak - pričali su juče kroz suze Lazarevi drugovi i drugarice iz osnovne i srednje škole.

O Lazaru kao učeniku i mladiću, sve najbolje govore i direktor gimnazije Kosta Crnčević, kao i razredni starešina Velja Stojanović, naglašavajući da bi takvog učenika svaka škola poželela i da ih je Lazarevo samoubistvo strašno potreslo.

- O kakvom je mladiću reč, dovoljno govori i to što je letos radio razne fizičke poslove samo da bi sakupio deo potrebnog novca da sa razredom ode na ekskurziju - kaže direktor Crnčević.

Slično o Lazaru govore svi koji su ga poznavali - od najmlađih do najstarijih.

Pre nego što je napustio stan, Lazar je, kako nam je potvrđeno, u jednoj sobi ostavio oproštajno pismo. Ni to pismo, međutim, nije razjasnilo motive zbog kojih se ovaj gimnazijalac odlučio da sebi oduzme život, jer je na papiru ispisao samo jednu rečenicu: "Tako je moralo da bude".

JASNO

ISTRAŽNI organi Okružnog suda u Nišu nisu ovog puta izlazili na lice mesta, jer, kako nam je rečeno, nije postojala sumnja u nasilnu smrt, već je bilo jasno da se radi o samoubistvu.