Kaća je sanjala modne piste

- Naša Kaća bila je lepa kao anđeo, a takvu je i dušu imala. Sanjala je da jednog dana postane manekenka i da krasi naslovnice modnih časopisa. Svima je pomagala. Uvek je s osmehom prolazila kroz život, čak i kad joj je bilo najteže - kroz suze je rekla Katarinina drugarica Ana.

Nakon opela, ispred crkve se formirala tužna kolona. Na čelu su bila Katarinina braća od strica. Uplakani dečaci držali su sestrinu sliku i krst s njenim imenom. Nekoliko metara dalje, iza sanduka, ruku pod ruku koračali su njeni roditelji.

- Još nisu svesni šta im se dogodilo. U subotu su ispratili Kaću nasmejanu iz kuće. Rekla je da se brzo vraća. Dva sata kasnije javili su im da dođu po telo - priča uplakana rođaka porodice Stoičkov.

U isto vreme, u kući Stojevih, Dejanova majka Mirjana čekala je da njen stariji sin Marjan i muž Asen donesu kovčeg s Dejanovim telom.

- Jao, vraćaju ga kući, zlato moje! Samo neka ga vrate majci da ga još jednom zagrlim, da umremo oboje - jecala je neutešna žena.

Dok je stajala pred kapijom, rođaci su pridržavali Mirjanu da se ne sruši, a kad je automobil s telom stigao, majka je počela da gubi svest.

- Ne, nemoguće je! To nije moje dete! Kažite mi da grešite, ako boga znate - ponavljala je slomljena žena grleći sanduk.

Ni Dejanov brat Marjan nije mogao da zadrži suze!

- Sve smo izgubili! Ironija je što je Dejan celog života vozio oprezno, pazio je da ne povredi ni sebe ni druge, a poginuo je zbog tuđe nepažnje!

Dobrota ga koštala života

I Dejanove komšije imaju samo reči hvale za nastradalog mladića. Kažu da je bio zlatno dete, uvek spreman da pomogne drugima.

- Završio je školu za auto-mehaničara, ali nikako nije mogao da nađe posao. Kobne večeri nije hteo da ide za Aleksinac, ali ga je Kaća zamolila da je poveze do kafića na neku promociju i ta dobrota koštala ga je života - ispričao je jedan od komšija.