Sveta Marija Magdalina – verna Hristova sledbenica i zaštitnica žena

Srpska pravoslavna crkva danas, 4. avgusta (22. jula po julijanskom kalendaru), obeležava praznik Svete Marije Magdaline, u narodu poznate kao Blaga Marija. Ona se poštuje kao jedna od najodanijih sledbenica Isusa Hrista i jedna od prvih svedoka njegovog Vaskrsenja.

Prema predanju, Marija Magdalina poticala je iz mesta Magdala u Siriji, po kome je i dobila ime. Nakon što je postala Hristova učenica, pratila ga je tokom njegove propovedničke misije i ostala uz njega do samog kraja zemaljskog života.

Dok su mnogi učenici napustili Isusa u trenucima stradanja, Marija Magdalina je, zajedno sa Presvetom Bogorodicom, stajala pod krstom na Golgoti. Ona je, prema Jevanđelju, bila među ženama koje su prve došle na Hristov grob i kojima se Vaskrsli Gospod prvo javio.

Posle Hristovog Vaskrsenja, Marija Magdalina nastavila je da propoveda hrišćansku veru. Predanje kaže da je otputovala u Rim, gde je caru Tiberiju darovala crveno jaje kao simbol Vaskrsenja Hristovog i svedočila o Hristovom stradanju i vaskrsenju. Potom je otišla u Efes, kod apostola Jovana Bogoslova, gde je provela poslednje godine života.

Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad, odakle se njeno poštovanje proširilo širom pravoslavnog sveta.

U srpskom narodnom predanju Blaga Marija ima posebno mesto. Veruje se da je zaštitnica žena, a običaj je da se na ovaj praznik odlazi u hram, pali sveća i upućuju molitve za zdravlje, porodični mir i ispunjenje jedne iskrene želje.

Prema narodnom verovanju, Blaga Marija je sestra Svetog Ilije, zbog čega se ova dva praznika često povezuju u narodnoj tradiciji. Na današnji dan mnogi izbegavaju teške poslove i nastoje da praznik provedu u molitvi, miru i porodičnom okupljanju.

Sveta Marija Magdalina ostaje jedan od najznačajnijih ženskih likova hrišćanstva, simbol vernosti, pokajanja, nade i nepokolebljive vere u Hristovo Vaskrsenje.