Ko će plaćati srpsko zdravstvo?

Ministar privrede Saša Radulović ocenio da je došlo do "konfuzije" povodom tumačenja izjava o zdravstvenom osiguranju i istakao da firme treba da plaćaju doprinose, ali da se njihovom naplatom mora baviti poreska uprava, a ne zaposleni. Ranije danas ministar finansija Lazar Krstić rekao je da nije formalno dobio predlog Radulovića o tome da zdravstveno osiguranje ide na teret budžeta umesto na teret poslodavca, ali da ne vidi način na koji bi se taj novac u budžetu nadomestio, dok je direktor RFZO prof. dr Momčilo Babić rekao da ukidanje doprinosa nije zvanično predloženo.

"Došlo je do jedne konfuzije. Radi se o dve potpuno odvojene stvari. Jedna je smanjenje nameta na rad, odnosno poreska reforma u okviru koje bi došlo do ukidanja doprinosa na zdravstvo, koji bi se plaćali iz budžeta i osiguranje bi bilo dostupno svim građanima. To je bilo u okviru poreske reforme, ali nije prošlo vladu prošle godine", ukazao je on u izjavi Tanjugu.

Ministarstvo, prema njegovim rečima, i dalje insistira da se takva poreska reforma sprovede, jer misli da zdravstveno osiguranje treba da bude dostupno svim građanima Srbije i da overavanja zdravstvene knjižice ne treba da bude.

"Međutim, na konferenciji za štampu prošle sedmice ja sam govorio o nečemu drugom, a to je da svi oni radnici koji su zaposleni, a poslodavac nije uplatio doprinose, ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu. Mislimo da nije razumno i racionalno vršiti naplatu poreskih dadžbina preko leđa zaposlenih. Posao je poreske uprave da nađe način da naplati doprinose, a ne da se radnici ostave sa neoverenim knjižicama, pa onda da oni prave pritisak kako bi došlo nekako do plaćanja tih doprinosa", kazao je Radulović.

On je smatra da takav način naplate nije u redu i ne bi trebalo da bude primenjen. Radnici, kako je podvukao, ne treba da se bave poslom poreske uprave.
"To ne znači da firme ne treba da plaćaju doprinose. Upravo obratno, moramo da budemo vrlo strogi prema svima koji ne plaćaju doprinose. Međutim, to je posao poreske uprave, a ne zaposlenih", poručio je ministar.

On je kazao da svi koji su zaposleni, a i oni koji nisu i primaju naknadu od biroa treba da imaju zdravstveno osiguranje.

Krstić: U budžetu nema mesta za zdravstveno osiguranje

Ministar finansija Lazar Krstić rekao je danas da nije formalno dobio predlog ministra Radulovića o tome da zdravstveno osiguranje ide na teret budžeta umesto na teret poslodavca, ali da iz onoga što je pročitao u medijima ne vidi način na koji bi se taj novac u budžetu nadomestio u trenutnoj finansijskoj situaciji.

"Ne mislim da je uputno razgovarati o tome kako da se smanje prihodi budžeta, a da nemamo spreman odgovor na kom mestu na siguran način možemo te prihode da nadomestimo", rekao je Krstić novinarima.

On je kazao da se o poreskoj reformi razgovara i da će se tek razgovarati, da tu ima puno predloga i dodao da ne želi da se izjašnjava o tom jednom pojedinacnom predlogu.

Prema rečima Krstića, u prespektivi od narednih nekoliko godina videće se kako na najadekvatniji način prilagoditi poreski sistem tako da bude stimulativan za privredu. On je dodao da razume iz kog ugla Radulović govori, ali da se radi o sveobuhvatnom pitanju kome ne treba pristupati na paušalan način.

Svaki ministar zdravlja želi da proširi prava osiguranika kako bi svi imali potpunu zdravstvenu zaštitu, ali se prethodno mora raditi na povećanju finansijske discipline oko naplate doprinosa, rekla je danas ministarka Slavica Đukić Dejanović.

"Zdravstvo košta. Sve je moguće ako ima novca za ono što zdravstvo treba da uradi. Zato moramo imati oštrije mere za one koji ne plaćaju doprinose, jer samo tako se mogu povećati prava osiguranika", rekla je Đukić Dejanović, povodom akcionog plana Ministarstva privrede da bi svi građani trebalo da imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status i da li poslodavac uplaćuje doprinose.

Ona je novinarima u Užicu kazala da je sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem postigla dogovor da je potrebno stimulisati pre svega poljoprivrednike da osiguraju svoja domaćinstva, a da za uzvrat dobiju veća prava.
"Poljoprivrednici nemaju bolovanje u slučaju bolesti ili povrede ,kao svi mi ostali i tu imamo jedan vid diskriminacije prema njima. Zato je bitno da uplaćuju doprinose kako bi proširili svoja prava", rekla je ministarka zdravlja.

Babić: Ukidanje doprinosa još nije zvanično predloženo

Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje za sada se predlaže samo kroz medije i Republički fond za zdravstveno osiguranje o tome nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje, rekao je danas Tanjugu direktor RFZO prof. dr Momčilo Babić, komentarišući najave o mogućoj promeni načina uplate doprinosa.

Na pitanje kakav je stav Fonda o planu Ministarstva privrede da, kako su preneli pojedini mediji, predloži Vladi Srbije da se ukine doprinos za zdravstveno osiguranje i da se umesto toga svi troškovi lečenja finansiraju direktno iz državnog budžeta, Babić je odgovorio da su "promene zakona iz ove oblasti u nadležnosti Ministarstva zdravlja, a ne privrede".

Podsećajući da su "fondovi zdravstvenog osiguranja kod nas uvedeni Ustavom i zakonima", on je dodao da je eventualna promena "pitanje koje bi trebalo ozbiljno izučiti. To jeste moguće i postoje i zemlje u kojima se zdravstvena zaštita i penziono osiguranje finansiraju direktno iz budžeta".
"U ovom trenutku je najbitnije da svi obveznici nastave sa plaćanjem zdravstvenih doprinosa i da ovo ne shvate kao poziv za obustavu plaćanja jer je to kažnjivo", istakao je direktor RFZO.

On je objasnio da se isprave o tome da su doprinosi plaćeni daju Poreskoj upravi Republike Srbije i da službenici i Direkcija Fonda mogu biti novčano kažnjeni iznosom od 300.000 do milion dinara ako nekome overe zdravstvenu knjižicu bez dokaza o plaćanju doprinosa.
"Mi ne donosimo zakone, mi ih samo sprovodimo", rekao je prvi čovek RFZO, navodeći da je ta oblast precizirana zakonima koje je donela Narodna skupština Republike Srbije.

Povodom najava da Ministarstvo privrede planira da uvede zdravstveno osiguranje za sve građane, Babić je rekao da je to već predviđeno Strategijom razvoja zdravstvenog osiguranja do 2020. godine, ali je dodao da za to "treba stvoriti odgovarajuće ekonomske pretpostavke".
"Tu smo na istom zadatku i to je jedan od najvažnijih ciljeva Strategije", naglasio je Babić, upozoravajući da bi poziv da se obustavi plaćanje zdravstvenih doprinosa "bio potpuno kontraproduktivan".

On je podsetio da je prvi zakon o obaveznom zdravstvenom osiguranju, donet 1883. na predlog čuvenog nemačkog kancelara Bizmarka, do danas ostao zlatni standard obezbeđivanja socijalne sigurnosti radničke klase u čitavom svetu.

Direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević izjavila je da je potpuno neprihvatljivo da se ukine doprinos na zdravstveno osiguranje i da se ti troškovi plaćaju direktno iz državnog budžeta.
"Ta najava je najblaže rečeno neutemeljena jer je način punjenja zdravstvene kase vezan za način na koji sistem fukcioniše", rekla je ona za RTS i istakla da većina evropskih zemalja, čak i one koje su najrazvijenije, pune zdravstvenu kasu iz poreza i doprinosa.

Direktorka Lekarske komore je objasnila da finansiranje zdravstva iz doprinosa "imaju gotovo sve evropske zemlje, a ono što se predlaže imaju neke zemlje sa posebnim sistemom oporezivanja, kao što su Singapur ili Australija".

Podsećajući da sistem kakav Ministarstvo privrede želi da predloži Vladi Srbije liči na ono što su imali Amerikanci, pre reforme aktuelnog predsednika SAD Baraka Obame, ona je dodala da to, "ako nije uspelo u Americi, sigurno neće proći dobro ni u siromašnoj zemlji kao što je naša" i da u zemlji sa skromnim zdravstvenim budžetom neće biti "nikakvog efekta".

Radosavljević je ocenila da o novom predlogu Ministarstva privrede "treba da odluči struka" i da "tako bitne stvari moraju da se rade u okviru institucija zdravstvenog establišmenta".

Kao dodatni argument protiv predloga ona je rekla da nije dobro da se plaćanje lekarskih usluga prelije na plate građana, jer ako bi firme bile oslobođene toga, to bi značilo da bi građani nosili teret tog plaćanja.
"Nešto što, uprkos ekonomskoj krizi, ipak funkcioniše ne treba menjati. U protivnom, rušimo ceo zdravstveni sistem", upozorila je Radosavljević.

Republički fond za zdravstveno osiguranje dobio je "velike čestitke i pohvale Svetske banke" za rezultate ostvarene u sprovođenju prvog velikog tendera za centralizovanu nabavku lekova, izjavio je danas Babić, podsećajući da je ostvarena ušteda između 25 i 30 miliona evra.
"Cene koje smo postigli bile su za 27 odsto niže nego u prethodnoj godini", rekao je Babić Tanjugu i objasnio da je tender organizovan u okviru centralizovanih javnih nabavki za sve bolnice i domove zdravlja u Srbiji.

Babić je istakao da je jučerašnji sastanak sa delegacijom Svetske banke potvrdio da je RFZO "obavio odličan posao" i da su "reforme koje preduzimamo uočene i pohvaljene na mestu sa kog očekujemo kreditne aranžmane za razvoj zdravstvenog sistema".