Nema mesta spekulacijama, poseta albanskog predsednika Medveđi najavljena i odobrena

Paunović je, gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS), istakla da ne očekuje da ova poseta izazove bilo kakve tenzije, kao i uverenje da će ona dodatno doprineti unapređenju zaštite prava nacionalnih manjina.

Ona je objasnila da je poseta Ilira Mete najavljena i odobrena, uz napomenu da u Medveđi živi 520 pripadnika albanske nacionalne manjine od ukupno 7.000 građana.

Nadležni organi Republike su spremni na to da u svakom trenutku i na svakom delu naše teritorije zaštite bezbednost građana Srbije i zaista u tom smislu ne očekujem ni da ova poseta, ni da naredni period može da donese bilo kakve dodatne probleme, ukazala je Paunović. 

Ona je, govoreći o predstavljanju Izveštaja o Merama protiv rasne diskriminacije u UN, napomenula da je taj izveštaj pohvaljen, pre svega zato što je izrađen u jednom procesu koji je podrazumevao uključivanje civilnog društva i nezavisnih institucija i obuhvatio dug vremenski peroid, jer smo poslednji put pred Komitetom bili 2011. godine.

Direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava ukazala je na to da je Komitet najviše zanimalo kako se Srbija suočila sa migrantskom krizom, a bilo je reči i o zločinu iz mržnje, govoru mržnje, kao i problemima interno raseljenih lica.

Informacije o problemu interno raseljenih lica nisu nove za članove Komiteta UN, podsetila je ona i naglasila da je u svom obraćanju istakla da je Srbija jedina zemlja koja se u 21. veku suočava sa problemom internog raseljenja.

Prema podacima UNHCR-a, za više od 18 godina obezbeđen je povratak za manje od pet odsto ljudi, što je, kako je ocenila, najbolji pokazatelj odgovornosti međunarodnog prisustva.

To je bio razlog zbog čega sam Komitet želela da podsetim i na obavezu da od Unmika zatraže informacije o tome kakao se ova konvencija primenjuje na Kosmetu i na taj način se kompletira izveštaj Republike Srbije, podvukla je Paunović.

Ona je izrazila uverenje da će Komitet te informacije zatražiti, budući da je jako važno da se stekne uvid u to šta se dešava u južnoj srpskoj pokrajini.

Istovremeno, Paunović je napomenula da je dosta toga urađeno na polju ljudskih prava, ocenivši da je u ovoj godini napravljen ključni rezultat kada je reč o nasilju jer je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Činjenica da od usvajanja zakona do sada imamo izrečeno 3.409 mera udaljenja nasilnika iz stana zapravo govori o ozbiljnosti države da se sa ovim problemom suoči, podvukla je Punović i naglasila da je podatak o 26 ubijenih žena težak i strašan, ali je manji u odnosu na prošlu godinu.

Prema njenim rečima, očekuje se donošenje još dva ključna zakona – zakon o pravima i slobodima nacionalnih manjina, koji će biti sledeće nedelje na Vladi i brzo će biti upućen u skupštinsku proceduru, a drugi je zakon o nacionalnim savetima.

Zakon o nacionalnim savetima, kako je navela, kreće u javnu diskusiju u pet gradova i opština i to je deo jednog transparentnog procesa u izradi zakona i želja da se zakonski tekst uredi tako da oko njega postoji opšti konsezus i onih koji rade na zakonu i nacionalnih saveta i nacionalnih manjina na koje se ovaj zakon odnosi.

Plan je bio da se zakon do kraja godina uputi u skupštinsku proceduru, ali je od toga mnogo važnije da imamo zakonska rešenja kojima ćemo svi biti zadovoljni, zaključila je Paunović.