Počeo Gospojinski post

Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje 15 dana, od 1. do 14. avgusta (po novom kalendaru), ali je strožiji od Božićnog i Apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post. Crkva je ustanovila ovaj post kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od Nje. Prvi put se post spominje u spisima Teodora Studita (826). Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru (1166), u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga (1156-1169) i cara Manojla I Komnina (1143-1180).

Šta treba još da znamo o postu? Prvu zapovest o postu nalazimo u Svetom Pismu u priči o padu Adama i Eve, kada su oni prekršili Božiju zapovest da ne jedu sa drveta poznanja dobra i zla (1 Moj 2,17). Gospod Isus Hristos je postio četrdeset dana i noći (Mt 4,2), kao i prorok Ilija u Starom Zavetu (1 Car 17), ili Prorok Mojsije na gori Horivu (2 Moj 34,28). Prorok Danilo je pokazao da se postom krepi ljudsko telo (Dan 1,10-15). Ninevljani su uz post izbegli katastrofu (Jona 3). Prorok Jezdra je postio kako bi se udostojio posete Božijeg Anđela i dobijanja otkrovenja (2. Jezdrina). Postili su i Sv. Apostoli. U Hrišćanstvu prvi podvig koji stoji pred čovekom jeste ispunjenje prve Božije zapovesti, koju je Bog dao još našim praroditeljima u Raju. Α to je zapovest ο postu, tj. ο uzdržanju. Narušavanje zapovesti ο postu prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni život. Rana Hristova Crkva nastavila je s poštovanjem propisa ο postu, ali je pridodata duhovna kategorija, koja proističe iz sveukupnog Hristovog učenja. Hristovi učenici su na prvom misionarskom putovanju rukopolagali prezvitere uz molitvu i post (Dap 14,23). Bez obzira na to koliko je Apostol Pavle inače iznuravao svoje telo na putovanjima, sam je više puta nalagao post na sebe (2 Kor 6,5; 11,27). Post kao ustanovu, Crkva je očuvala do danas, odredila posne dane u sedmici, i višednevne postove u vezi sa značajnim događajima iz života Gospoda Hrista (Božićni i Vaskršnji post), Bogorodice (Gospojinski post) i Apostola (Petrovski post), sve u cilju duhovnog rukovođenja i izgrađivanja svojih vernih.

Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od jela životinjskog porekla. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. Telesni post je samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Stvarni post koji obuhvata i telesni i duhovni aspekat, privodi čoveka smirenju.