Počeo Velikogospojinski post – jedan od najstrožijih

Velikogospojinki post prvi put pominje se u 9. veku. Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru, 1.166. godine.

Najmlađi od svih višednevnih postova, uveden je u čast i prema primeru Presvete Bogorodice, Majke Božije, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i molitvi.

Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i traje 15 dana, od 14. avgusta do 28. avgusta, ali je strožiji od Božićnog i Apostolskog, te pravoslavni hrišćani zbog velikog poštovanja prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post.

Crkva je ustanovila ovaj post kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od Nje.

Prvi put se post spominje u spisima Teodora Studita (826). Gospojinski post je konačno utvrđen na Carigradskom saboru (1166), u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga (1156-1169) i cara Manojla I Komnina (1143-1180).

Tokom sledeće dve sedmice, jede se hrana pripremljena na vodi, vikendom su dozvoljeni ulje i vino. Na Preobraženje može se jesti i riba.

Završava se 28. avgusta po novom kalendaru, na Veliku Gospojinu, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, kao ove godine, ne mrsi se ni tog dana, već se jede riba, vino i ulje.

Po običajnom kalendaru, praznik, posebno posvećen ženama i majkama, vezuje se za bosiljak, božju biljku.