Podizanje Časnog krsta - Krastovdan

Rimski car Maksencije činio je mnoga zla narodu, goneći i mučeći hrišćane, te Rimljani poslaše pismo caru Konstantinu, da ih izbavi i spase od toga. Car Konstantin, poče prijateljski ubeđivati Maksencija da prestane sa zlodelima, ali on ne posluša, te Konstantin bi prinuđen da krene u pohod na Rim, i tu bi pobeđen Maksencije, silom i dejstvom Časnog Krsta. Veliki car Konstantin, pobedonosno uđe u Rim, gde ga narod dočeka sa velikom radošću i počastima. A sam car uznosaše veliku blagodarnost Bogu, koji mu silom Časnog i Životvornog Krsta darova pobedu. U tu čast on postavi usred Rima na visokom stubu Krst i napisa na njemu: „Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma“.

Carica Jelena, majka cara Konstantina, ode na poklonjenje Hristovom grobu u Jerusalim i tamo pronađe na đubrištu Krst, kojim ožive jednog mrtvaca i od tada se praznuje VOZDVIŽENjE (Podizanje) Časnog Krsta. Ona sa sobom ponese samo deo ovog Časnog Krsta Gospodnjeg i svete klince, kojima je Isus Hristos bio prikovan za taj Krst, a sam Krst položi u srebrni kovčeg i predade ga patrijarhu Makariju. Blaženi car Konstantin položi životvorno drvo u zlatan kovčeg, a svete klince, carica Jelena baci u Jadransko more, a jedan car ukova u svoj šlem, jedan u đemove na uzdi svog konja. Po povratku svete carice Jelene iz Jerusalima u Vizantiju, hristoljubivi car Konstantin načini tri velika krsta, prema broju javljenih mu u ratovima: prvi u Rimu, drugi u Vizantiji, a treći, nakon pobede nad Skitima na Dunavu. On načini tri krsta i napisa na njima: „IS HS NIKA - Hristos pobeđuje. Neka je i od nas Njemu čast, slava i poklonjenje sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.