Sabor Svetog arhangela Gavrila - letnji Aranđelovdan, slava malog Sabornog hrama u Nišu

Današnji praznik ustanovljen je na Svetoj Gori u devetom veku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje, gde je prstom na kamenu ispisao pesmu Bogorodici.

Ovaj arhangel saopštio je proroku Mojsiju kako je stvoren svet, što je on zapisao u knjizi Postanja, proroku Danilu tajne o budućim carstvima i dolasku Spasitelja, Svetoj Ani da će roditi blagoslovenu devu Mariju, prvosvešteniku Zahariju da će mu se roditi sin Jovan Preteča.

Svetoj Devi u Nazaretu blagovestio je začeće i rađanje sina Božjeg.

Javio se i pravednom Josifu i pastirima kod Vitlejema, Isusu u Getsimanskom vrtu, ženama mironosicama.

Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o vaskrsenju Hristovom.

Freska arhangela Gavrila u srednjovekovnom manastiru Mileševa poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.

U narodu, praznik je poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onima koji poštuju veru na ovaj dan zabranjen skoro svaki rad.

Letnji Aranđelovdan je pored malog Sabornog hrama u Nišu i krsna slava nekoliko hramova na Kosovu i Metohiji.