Veliki četvrtak - sećanje na Tajnu večeru

Isus je tada ustanovio Svetu Tajnu Pričešća uz reči: „Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje." i „Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat. 26:26-28). Ove se reči mogu čuti na svakoj Svetoj Liturgiji čiji je centralni deo Sveto Pričešće.

Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim primerom kako treba da služe jedni drugima.

Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“ (Jov. 15:12), i otvoreno govorio o predstojećem Mu stradanju i svemu što ima da se zbije.

Tu izgovara i Prvosvešteničku molitvu gde se moli za svoje učenike kao i za sve one koji zbog njihovih reči budu poverovali. Da ih Gospod Bog izbavi od zloga i da budu sa Njim gde je on i da gledaju Slavu njegovu (Jov. 17:24).

Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar. Hristos je pred svima rekao: „Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me“ (Mat.26:21). "A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: da nisam ja učitelju? Reče mu (Isus): Ti kaza“ (Mat. 26:25). "Reče mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom“ (Mat. 26:35). (Valja napomenuti da je Juda još na Veliku Sredu otišao kod jevrejskih prvosveštenika i rekao: „Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrenika“ (Mat. 26:15) čime je u stvari već dan pre izdao Isusa. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda sredom se posti).

Potom Isus odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva stradanja koja Mu predstoje moli Ocu svome: „Ava, Oče, sve je moguće tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti“ (Mar.14:36). Juda je znao za pomenuti vrt, jer se Isus tu često okupljao sa svojim učenicima, i tu je došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao Celivajući Ga jer im beše rekao: „Koga poljubim, taj je“ (Luka 22:47), Isus ga je upitao „Judo, zar cjelivom izdaješ Sina Čovječijega?"(Luka 22:48). Juda nije ništa odgovorio. Tako su Isusa odveli pred prvosveštenika da mu sudi.

Te noći, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni. Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se od večeri do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.

Juda pak je shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje, on nije mogao da se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao sebi i neoprostivi greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra (koji je postao jednim od najvećih apostola) nazvan sinom pogibli.

Prvosveštenici nisu hteli u blagajnu hrama da stave novac koji je Juda bacio, zato što je to novac za krv. Za taj novac je kupljena njiva da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Njivu su prozvali «Krvna njiva», zato što je za krvavi novac kupljena. Zora sledećeg dana nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog stradanja i najvećih muka, Veliki petak.