Pola Srbije se leči kod privatnika

U Srbiji radi 1.714 privatnih zdravstvenih ustanova: 13 opštih i 52 specijalne bolnice, 15 domova zdravlja, 129 poliklinika, 940 ordinacija... U ovaj sektor uloženo je mnogo novca, a većina, sa izuzetkom onih koji pacijente privlače konsultantima, najboljim specijalistima iz državnih klinika, koristi svega 30 do 50 odsto svojih kapaciteta.

S druge strane, u državnom zdravstvu i na rutinske preglede čeka se mesecima. Srbija je, ako ne jedina, onda jedna od retkih zemalja u kojima novac od osiguranja ne prati pacijenta, a po mišljenju mnogih lekara, sve lošiji zdravstveni karton nacije delimično je posledica i tog postojanja dva paralelna sistema: zbog uskih grla u državnom zdravstvu dijagnoze se često kasno postavljaju, što umanjuje šanse za izlečenje, a građani, pogotovo u vreme ekonomske krize, čak ni zdravlje ne mogu duplo da plaćaju, i kroz obavezno zdravstveno osiguranje i direktno iz novčanika.

Iako se već godinama sporadično najavljuje da će privatnici biti uključeni u zdravstveni sistem, nije se daleko odmaklo. Najveći iskorak je što je pacijentima od januara ove godine omogućeno da lekove podižu i u privatnim apotekama.

- Za 23 godine otkako postoji privatna lekarska praksa, suštinski se ništa nije promenilo - kaže profesor dr Višeslav Hadži Tanović, predsednik Udruženja privatnih lekara. - Mi privatni lekari, van sistema zdravstva Srbije, poslednji smo „Berlinski zid“ u Evropi. U svim zemljama postoji više obaveznih i mnoštvo privatnih osiguranja, i novac ide za pacijentom. Kod nas, međutim, ne samo što jedno obavezno osiguranje ima monopol, nego se zdravstvo deli na „pašaluke“. Za novac koji uplaćuje za osiguranje pacijent ne može kod privatnika, ali ni iz Niša po svojoj želji u državnu kliniku u Beogradu. To je direktno kršenje prava pacijenata.

Novac kao prepreka

Privatni lekari ukazuju na to da na sve njihove inicijative da se uključe u sistem zdravstva, čime bi sebi obezbedili siguran obim posla, od nadležnih u zdravstvu stiže isti odgovor - nema novaca. Dr Dragana Milutinović, međutim, navodi da se samo stvara privid da je državno zdravstvo jeftinije: - Recimo, EKG sa internističkim pregledom, u koji su uračunati troškovi prostora, opreme, plate lekara, dve medicinske sestre, čistačice, u Pančevu košta 2.500 dinara. U državnom zdravstvu cena specijalističkog pregleda, bez zdravstvene knjižice je 500 do 700 dinara, ali to je neto iznos, i nije mali. Ni meni ne ostane više. Naravno, kada se sklapaju ugovori sa osiguranjima daje se popust, pa ni država usluge privatnika, iako su te cene realne, ne bi plaćala po cenovniku.

Raskorak između prava koja imaju deklarativno, na papiru, i onih koja mogu da ostvare u praksi, stanovnicima Srbije, mimo onoga što izdvoje za obavezno osiguranje (oko 160 milijardi dinara), iz novčanika je za godinu dana „izbio“ 125 milijardi dinara. To pokazuju podaci iz Nacionalnog zdravstvenog računa. Od toga je u privatnim zdravstvenim ustanovama potrošeno nešto više od 94 milijarde.

U privatnom sektoru zdravstva, gde je zvanično prijavljeno 3.590 lekara, ili tek nešto više od jedan odsto ukupnog lekarskog kadra u Srbiji (31.000), tvrde da pružaju između 30 i 40 odsto svih usluga u zdravstvu. To je, kažu, prema gruboj, nezvaničnoj računici, „oko 30.000 pregleda dnevno, računajući sve, i laboratorijsku dijagnostiku, na godišnjem nivou blizu 20 miliona usluga“. Samo lekari opšte medicine u državnom zdravstvu, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, za 12 meseci pruže oko 50 miliona usluga.

U državnim ustanovama, međutim, za holter (dvadesetčetvoročasovno merenje krvnog pritiska) jedva da može da se dođe na red, na ultarzvuk se, izuzev u hitnim slučajevima, čeka bar mesec dana, na pojedine specijalističke preglede i tri-četiri puta duže.

- To je razlog što u privatnom sektoru raste broj usluga, i pokazatelj lošeg stanja u državnom zdravstvu - kaže Hadži Tanović. - Naše procene su da se 50-60 odsto ukupne dijagnostike obavlja kod privatnika.

Dr Dragana Milutinović, predsednik Upravnog odbora Lekarske komore Srbije i vlasnik „DM“ poliklinike u Pančevu, smatra da zdravstvo mora korenito da se menja kako bi se napravio održiv sistem, a to podrazumeva i uključivanje privatnih kapaciteta:

- Moralo bi da se vidi šta obavezno osiguranje realno može da pokrije i da se napravi osnovni paket usluga. Ni u Nemačkoj, koja za zdravstvo ima daleko više nego Srbija, obavezno osiguranje ne pokriva sve. U privatnom sektoru postoje i aparati, i specijalisti kojih nema dovoljno u državnom zdravstvu, recimo radiolozi. Koliko mamografa u državnim ustanovama stoji jer nema ko da radi?

Uporno pokušavamo da dokažemo da privatnici mogu da pomognu da svi zajedno imamo bolji zdravstveni sistem. Imamo skenere, magnetne rezonance, kadar, i zašto to da se ne iskoristi, a država posle neka kupuje ono što nedostaje.

Sve to, uključujući i duboko ukorenjene loše životne navike i nedovoljnu zdravstvenu prosvećenost, dovelo nas je do poražavajuće zdravstvene statistike, smatra doktorka Milutinović:

- Tek ove godine na nivou države počeo je skrining na kolorektalni karcinom, za dojku i grlić materice pre dve godine. Zatajili smo i u suzbijanju ostalih bolesti. Moj pregled traje između 30 i 45 minuta, imam vremena da pacijentu objasnim koje faktore rizika da izbegava i da ga ubeđujem ako treba. A izabrani lekar u domu zdravlja ne može da se bavi preventivom kada u smeni primi 50 pacijenata.