Beograđanima 36 godina prodaje papriku iz Leskovca

Porodica Trajković je među 10 najvećih proizvođača povrća u Leskovcu. Imaju četiri velika plastenika na 57 ari i 11 manjih. Gaje sve, od čuvene leskovačke paprike, preko zelene salate, spanaća, cvekle, luka, šargarepe...

Čim završe berbu luka, na istom mestu sade spanać i salatu. Mesta u plasteniku ima i za paradajz i paprike “ljubavni dlan” i “kutovska”. Tako su, priča Trajković, plastenici maksimalno iskorišćeni, pa su najduže prazni po 10 dana godišnje.

Na pijaci “Banovo brdo” Ljubiša se odavno odomaćio. Svi ga poznaju, a imena na desetine redovnih mušterija deklamuje kao iz rukava.

- Znam i decu svojih mušterija, unuke, pa i praunuke. Dugo se družimo ovde na pijaci. Za sve što sam stvorio u životu zaslužan je ovaj kantar - kaže Trajković.

Poslu za tezgom učio se od oca na pijaci u Nišu kad je imao 16 godina, a ubrzo je počeo da dolazi u Beograd. Pijaca “Banovo brdo” koju pamti iz tih vremena nije bila ni nalik na ovu sad. Drvene daske su bile sve što su prodavci tad imali, nije bilo ni zaklona od kiše.

Trajković je skoro ceo radni vek proveo na istoj pijaci. Kao svojevrsnu potvrdu dobio je i priznanje JKP “Gradske pijace” da je “Legenda pijace”. To priznanje se dodeljuje zakupcima koji su proveli više od 30 godina kao pijačni prodavci.

PODELIO POSAO SA ŽENOM I SINOM