Šta smete, a šta ne da jedete iz poplavljene bašte

Povrće i voće koje se konzumira sveže morate da bacite. Mladi luk, zelenu salatu, spanać, blitvu, rukolu i kupus, koji su puni nabora, ne možete dovoljno dobro da operete.

Nemojte jesti ni bobičasto voće, maline, jagode... jer su meki i takođe ih nije  moguće detaljno oprati. Isto važi i za paradajz, patlidžan, tikvice, krastavac i ostalo meko povrće.

Ne koristite sapune i deterdžente za pranje voća i povrća, jer to neće sprati bakterije, parazite i hemikalije.

Ni kuvanje neće mnogo pomoći. Na taj način ćete ukloniti bakterije i parazite, ali ne i hemijske zagađivače.

Povrće koje raste pod zemljom - krompir, šargarepa, cvekle, celer... je bezbedno ukoliko je od poplave do berbe prošlo najmanje 30 dana. Pre konzumirnaja ga dobro operite, oljuštite i prokuvajte.

Plodove koji su oštećeni, napukli, nemojte jesti. Takođe, ne preporučuje se ni konzumiranje dinja i lubenica koje su bile u vodi koja se izlila iz reka.

Voće i povrće iz poplavljene bašte bi trebalo oprati u rastvoru varikine: dve kašike varikine razmutite u četiri litre vode i ostavite da deluje od dva do pet minuta. Namirnice nakon toga dobro isperite hladnom vodom, najbolje tekućom iz česme, ukoliko je bakteriološki ispravna i dozvoljena za upotrebu.

Ali, i nakon takvog pranja, preporučuje se da voće i povrće pre konzumiranja ipak oljuštite i prokuvate.

Plodove koji su se pojavili nakon poplave, možete da konzumirate.

Ne zaboravite na vaše ruke i radnu površinu u kuhinji. Sve dobro perite, naročito ruke nakon berbe plodova iz bašte. Takođe, ne ulazite u kuću u obući u kojoj ste bili u bašti. Poželjno je i da se presvučete, savetuje Food Safety.