Za obnovu proizvodnje „Milana Toplice” potrebno milion evra

Mineralna voda sa izvora u selu Viči, ispod brda gde je davno bio grad Milana Toplice, još tridesetih godina prošloga veka odlikovana je zlatnim medaljama na sajmovima u Parizu i Londonu.

Sedamdesetih godina preduzeće „Prokupac” izgradilo je modernu fabriku za flaširanje ove vode u susednom selu Tularu, a pogon se kasnije odvojio pa je osnovana samostalna firma „Milan Toplica”. Onda je došlo vreme privatizacije. Svašta se od tada događalo, samo fabrika nikako da nastavi proizvodnju.

Narodni poslanik Jelena Mijatović je nedavno u Skupštini Srbije postavila pitanje šta se dešava u „Milanu Toplici” i kada će, konačno, preduzeće ponovo početi sa radom. Od Agencije za privatizaciju, Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine dobila je odgovor u kojima su opisana dešavanja u ovom preduzeću od privatizacije do danas.

U njemu se kaže da je u junu 2002. pokrenut postupak privatizacije preduzeća „Milan Toplica”. Dve godine kasnije je prodato 70 odsto društvenog kapitala konzorcijumu „Atlas sistem”, „Eko-produkt” i „Ce market” za 6,6 miliona dinara, a već 2008. Agencija je raskinula ugovor sa ovim kupcima.

U odgovoru ne piše, ali se zna, da je konzorcijum uradio nove bušotine, iz kojih je poteklo 18 litara mineralne vode u sekundi. Podigli su, takođe, novu proizvodnu halu od 2.508 kvadratnih metara i uvezli savremene mašine. Konzorcijum se raspao, jer su njegovi čelnici optuženi za nedozvoljene radnje u vreme opšte privatizacije.

Stečajni postupak u „Milanu Toplici” pokrenut je 2009. godine, kada je prodat i organizovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću, čiji je jedini član „Invest-import internacional” iz Beograda sa 100 odsto udela.

Tek tada se ispostavilo, kako tvrdi Ministarstvo rudarstva, da preduzeću „Milan Toplica” nikada nije odobrena eksploatacija podzemnih voda. U septembru prošle godine čak je istekao i rok rešenja kojim je odobreno hidrološko istraživanje, a ona nisu obavljena.

Ministarstvo poljoprivrede, takođe, tvrdi da od 2011. do avgusta prošle godine „Invest-import internacional” nije registrovan u vodnoj knjizi, niti mu je izdata vodna dozvola za upotrebu izvorišta koje je koristila Fabrika mineralne vode „Milan Toplica”.

– U novembru prošle godine organizovali smo sastanak sa Momčilom Bodrožićem, direktorom i Milanom Ranđićem, pomoćnikom za finansije preduzeća „Milan Toplica”. Tada smo saznali da ni objekti fabrike nisu legalizovani. Da bi pokrenuli proizvodnju potrebno im je, rekli su, bar milion evra i traže od naše opštine da bude garant zajma koji bi uzeli od Fonda za razvoj. Mi to, naravno, ne možemo da prihvatimo, jer i sami imamo velika dugovanja – kaže za „Politiku” Miroljub Paunović, predsednik opštine Prokuplje.

U lokalnoj samoupravi ističu da jedino mogu da pokušaju da nađu investitora koji bi bio spreman da uloži novac u ovu fabriku. A dok se rešenje čeka, lekovita mineralna voda će i dalje oticati u reku, nova hala će zvrjati prazna, a moderne mašine ostati u celofanu. Posao je ovde, očigledno zbog nemara, izgubilo više od 150 radnika. Njihove porodice ostale su bez sredstava za život, a opština bez prihoda od poreza i doprinosa.