Dobro jutro, Srbijo!

Dakle, već ovog jutra pola Srbije ima da gunđa zašto mora da se budi tako rano. Ej, bre usred Evrope, a tako sabajle da se ide na posao. A hoćemo u tu Evropu... Radno vreme za državne službenike deo je premijerovih i Vladinih rigoroznih mera. Naime, primećeno je da dok činovnici dođu na posao, popiju prvu jutarnju kafu, doručkuju, pa onda se uključe na društvene mreže i pošteno se istelefoniraju, dođe već podne!

Sve ono što je narod godinama i poslednjih decenija priželjkivao konačno će se ostvariti... Sudeći prema najavama nove vlasti - obračun sa korupcijom, neradom, "teškom" ladovinom u javnim preduzećima. Neće više biti bacanja i suludog arčenja narodnih para, bahatosti, javašluka, nepotizma... Konačno smo se otarasili političara i partija koje su godinama ucenjivale one velike. Dosta je bilo trulih kompromisa. Sada je situacija kristalno jasna na političkoj sceni. Dakle, vreme je da se radi i zavrnu rukavi... I u podne ima sve da pršti... Da kukaju okolne kafedžije i ugostitelji kako nemaju mušterije, i to, možete misliti, usred bela dana... Radnog...

E, pa u tom grmu i leži zec. Sve je u redu, podržavamo ove mere. Ali za tamo, neke druge. I sve do trenutka kada budilnik sa 7.30 ne zazvoni i ne zaigra pred našom kapijom, sve dok te najavljene rigorozne mere ne dopru na većinu adresa u ovoj državi... E onda... Onda kreće priča zbog koje nema šanse da bilo koja reforma u ovoj državi uspe. Zašto baš ja, postoje i drugi u ovoj državi, ma nema šanse da uspe, zar je bitno kada počinje radno vreme i ko vozi službena kola, ima i važnijih stvari u državi, ma samo narodu mažu oči. Zar meni da odbiju krvavo zarađenih 10 odsto... A ovamo prolaze avioni i kamioni. Da li ste već sve ovo čuli na ulici, u restoranima, kafanama, na provomajskom roštiljanju... Džaba sve najave promena kada nismo spremni da krenemo od svog primera, od svog dvorišta. Neki ambasadori pominjali su nedavno i da je promena mentaliteta i navika neophodna da bi ušli u EU. Zvuči poznato... I tako ukrug.

Zašto smo doživeli da u 21. veku krećemo od početka? Da je udarna vest zaista poražavajuća, da je dekretom uvedeno da mora da se dolazi na posao na vreme. Da su nam uvek drugi krivi zato što smo na svetskoj, evropskoj, pa i regionalnoj margini. I da će sve uvek u našim životima zavisiti od neke nove vlade ili nekog novog Vučića. I da li ćemo naše živote protraćiti u nadi da će nam jednog dana biti bolje?

Ako hoćeš - hoćeš, ako nećeš, opet hoćeš, govorio je nekada Miloš Obrenović. E tada je Srbiji zaista svanulo.

Rajko Nedić