Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Dragiša Cvetković - od dobrotvora do izdajnika

Bookmark and Share

Niš 09.03.2015. Jelena Tošić, Južna Srbija Info

Elokventni govornik, markatni diplomata, uvaženi političar, elegantni Parižanin, na kraju, rođeni Nišlija.

Dragiša Cvetković - od dobrotvora do izdajnika

Ugledni  Nišlija , sin potpukovnika Prvog svetskog rata, heroja srpsko-turskih i balkanskih ratova, u drugoj polovini tridesetih godina uradio je mnogo za svoj kraj.

U gimnazijiskim danima bio je predsednik knjževne družine ,,Njegoš“.  U Balkanskom ratu dobrovonjno je bio bolničar, da bi u  Švajcarskoj i Francuskoj prihvatao naše ranjenike. Učestvovao u otvaranju srpske gimnazije u Nici.  Bio je i predsednik studentskog udruženja ,,Skerlić“ u Lozani. Posvećen kulturi i svom narodu, afirmisao se i kao član uprave Ujedinjene jugoslovenske omladine za Švajcarsku.

Diplomirao na  pravima u Subotici, a po povratku u rodni Niš uređivao je list ,,Napredak“. Organizovao nišku radikalsku omladinu.

U zrelijem dobu  postao je  predsednik Opštine Niš 1923. godine – izašao na izbore protiv Nikole Uzunovića, a onda organizovao Prvi kongres gradova Srbije, Makedonije i Crne Gore. Imao je urođenu  harizmu i KAKVU disciplinu  koju je narod prepoznao. Kroz par godina ponovo dobio mandat predsednika Opštine Niš. Dve godine kasnije postao je ministar vera.

Hrabar. Elokventan i samoinicijativan, pokreće  ,,Nišku slobodnu tribinu“ i piše protiv diktature, zbog čega je biva hapšen, a njegov list zabranjen.

Istorijski potez Cvetković povlači 1934. godine. On je  prikupio opozicionu elitu na tajni dogovor o ujedinjenju  svih stranaka  sličnih političkih  programa.  Tada je rođena Jugoslovenska radikalna zajednica – JRZ,  koja je pobedila na izborima  1935.  Posle tih izbora treći put je postao predsednik Opštine Niš, predsednik poslaničkog kluba JRZ , ministar  socijalne politike  i narodnog zdravnja. Svestran ali fokusiran i neiscrpan, Dragiša inicira stvaranje Jugoslovenskog radničkog  saveza -JUGORAS, sa idejom da radnike usmeri na delovanje u nacionalnim okvirima.

Godine 1938.  ponovo izabran za ministra socijalne politike i narodnog zdravlja  ali je godinu dana kasnije dao ostavku sa još trojicom ministra i tako srušio vladu  Milana Stojadinovića. Sutradan je postao predsednik nove vlade.

Čini se da je previše faktografskih podataka u opisu lika i dela Dragiše Cvetkovića, a opet, ne možemo a da ne napravimo ovakav hronološki osvrt u kompleksnoj biografiji ovog Nišlije.

Dragiša je inicirao je održavanje Prvog kongresa Saveza gradova Jugoslavije, a onda sa Vladkom Mačekom proglasio sporazum o Banovini Hrvatskoj.

Podneo je ostavku i sutradan osnovao novu koalicionu vladu, u kojoj su se kasnije našli i Hrvati.

Pomalo kontraverzan, čini se svojeglav, uporan ali sigurno razborit, Dragiša donosi niz pomalo neočekivanh odluka.

Sa ministrom spoljnih poslova otputovao je u Nemačku 1941. godine  i pregovarao sa ministrom inostranih poslova ali i samim Hitlerom , ali nije prihvatio Hitlerov zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktru . Dovoljno hrabar da odbije i  dovoljno mudro da se pravda da nije ovlašćen za tako nešto.

Nekoliko nedenja kasnije, po odluci Krunskog saveta potpisao je ,,neslavni“  Protokol o  pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina.

Po izbijanju vojnog puča Cvetković je uhapšen , ali pošto je Dušan Simović preuzeo dužnost  predsednika vlade, biva oslobođen.

Po ulasku Nemaca u Beograd, feldmaršal fon Vajhs tražio je od Dragiše Cvetkovića da mu pruži pomoć i da sarađuje sa okupatorima, što je Cvetković odbio i povukao se u Nišku Banju. Odveden je u Beli dvor gde je izbegao da potpiše kapitulaciju Jugoslavije. Odbio je ponudu okupatora da bude predsednik vlade porobljene Srbije.  Hapšen je u dva maha od okupacionih vlasti i odveden u logor na Banjici, gde je proveo oko dva i po meseca.

Pobegao je u Bugarsku  1944. Godine, a odatle u Tursku. Godine 1945.  konfiskovana mu je imovina. Izgleda kao da nije bilo više mira i slobode za ovog čoveka-graditelja, borca i dobročinitelja.

Cvetković je objavio  ,,Dokumente o Jugoslaviji“  u deset svezaka sa ciljem  iznošenja istine o događajima koju su zemlju gurnuli u katastrofu

Na kraju, Cvetković je zbog šećerne bolesti izgubio vid.

Umro je u Parizu, tamo je i sahranjen u srpskom delu groblja, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.

Cvetković je bio čovek sa evropskim iskustvom, vizionar koji se zalagao  za demokratske procese, reformator privržen idejama koje je utemenjio Nikola Pašić.

Došavši iz demokratske evrope, za njega je neprihvatnjivo bilo da razvoj jugoslovenskog društva bude baziran samo na tradiciji srpskog naroda. Bio je protivnik Šestojanuarske diktature i smatrao je da ona zaustavnja razvoj zemlje.

Imao je vrlo kritičan stav na pitanje dešavanja u Nišu, što se vidi i iz njegovih teksta ,,Jedna indolenta sredina“. Želeo je promene i stvarao ih je kao gradonačelnih. Menjao je Niš i od njega stvarao grad.

Izgradio je ulice, vodovod, škole, institucije, tramvajsku mrežu, tri električne centrale. Kao ministar  narodnog zdravnja promenio je dotadašnji koncept podizanja bolnica u svakom opštinskom mestu . Napravio jake medicinske centre  sa specijalitičkim službama u većim naseljima. Inicirao gradnju  hiruških klinika u Nišu. Podsticao industriju u vreme kada je 90 % srpskog stanovništva bilo seosko.

Radio je na rešavanju socijalnih problema, kolektivnih ugovora, zalagao se za smanjivanje dažbina.

Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćenje radnog vremena i povlastice invalidima. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada. Jedan svoj plac je poklonio za izgradnju Invalidskog doma (kraj Obrenovićeve ulice).

Elegantni Parižanin, znao je pravi značaj kulture, čini se, više nego bilo koji drugi čovek toga doba,  sagradio je današnje Narodno pozorište, podiogao  spomenik kralju Aleksandru, oslobodiocima Niša, ali i Stevanu Sremcu, Dobrici Milutinoviću i Nikoli Pašiću, čijim je idejama bio privržen.

Čitao je ozbiljnu literaturu, o čemu svedoči oko 450 knjiga koliko mu je oduzeto posle rata

Da li je potpisivanje Trojnog pakta marta 1941. godine  bilo izdajstvo ili pokušaj da se spreči stradanje više od  milion i po Jugoslovena, ostaće pitanje stava. Ostaće i pitanje da li uopšte postoji zvanična odluka kojim je Dragiša proglašen izdajnikom...

Komentara: 0


#   Niš   predsednik opštine   politika   Dragiša Cvetković   Narodno pozorište   istorija   biografija   blog   Nikola Pašić   Dušan Simović   Beli dvor
@


 


[ Dodaj komentar ]