"Filmski susreti" ponos Niša, glumci, ljubitelji filma i skorojevići, zajedno na crvenom tepihu

24. avgusta, svi smo se, negde oko pola osam, doterani, što bi mi mlađi rekli skockani, okupili ispred Gradske kuće. Naravno da je svečani prijem kasnio, ali mi nije smetalo jer mi je društo, pored mojih dragih kolega, pravio glumac ni manje ni više nego iz Amerike!

Na moje izvinjenje, što mi nije poznat, a kao sam neka novinarka, rekao je da to to sasvim i redu jer nije sa naših prostora.

Aržan Pelesić, je pomenuti glumac.

Dobila sam korisne savete od ovog čoveka, ali je ubrzo morao da krene da potraži Tihomira Stanića, jer je i došao da se nađe sa gospodinom koji je poneo laskavu tituli glumca prve festivalske večeri.

Prijeme ne volim, a svi su slični, tako da bih to izostavila. Da smo bili, bili smo.

Ali jedan detalj morm da pomenem  po čemu ovaj prijam drugačiji od ostalih , emociju predsednice žirija Nele Mihajlović. Nemam reči kojima bih opisala tu ženu, ali verujem da su kolege fotografi zabeležile to svojim aparatima.

Guranje na crvenom tepihu kao i svake godine, ali sam u tom trenutku zapazila da nas novinara ima u većem broju nego glumaca.

Hmm, mislila sam da je ovo festival glumaca.

Na letnoj pozornici, gužva, guranje, traženje svog mesta i napokon malo mirnije kad Voditeljski par počinje da glumce jednog po jednog pozivaju na scenu.

I kako znaju da kažu najslađe za kraj, tako pozivaju ovogodišnju dobitnicu nagrade "Pavle Vujisić" i ona se obraća niškoj publici ovim rečima
„Mnogo puta sam sa radošću izlazila na ovu pozornicu, počev od mog prvog filma „Miris poljskog cveća".

Žarko sam želela da dodjem u Niš i budem delić ovog jedinstvenog filmskog i glumačkog praznika.

Dolazila sam sa radošću i dok sam se okrenula prošle su godine. I ovakve i onakve, i rodne i sušne i sumorne i blistave.

Hvala vam na vernosti, hvala na ljubavi. Ne stvaljam tačku, idemo dalje!!!" - Gorica Popović.

Gradonačelnik predao ključeve grada Neli Mihajlović i čuvenom rečenicom „Tvrđava je naša"

Počela je i zvanično nedelja glumaca u Nišu.

Pored Nele, u žiriju festivala su Goran Radaković i mlada Tamara Aleksić.
Glumci su se poklonili, bacili cveće u publiku i počinje film  „Dilerijum tremens".

Tema filma alkoholizam u glumačkom poslu.

Posebno mi se dopala rečenica da je gluma nešto sto te celog obuzme. Puna letnja pozornica i aplauz na kraju film su sve rekli.

Drugi film „Reži" nije toliko osvojio simpatije publike, ali glavna glumica Kristine Jovanović jeste.

Kraj drugog filma nisu sačekale pune stolice na letnoj pozornicu.

Ali meni je lično film simpatičan.

A sada drugu veče!

Hmm, gde li su nestale glamurozne haljine i stikle od prve večeri?
Mnogo manje ljudi na letnjoj, a glumaca premalo, ako je ovo ipak festival posveće njima.

A da, filmovi.

„Kralj Petar prvi" u režiji Petra Ristovskog.

Sva sreća da je puno ljudi bilo oko mene, jer ovaj film nije za emotivne.
Previše puta u toku filma sam bila na ivici suzan, iako ga gledam drugi put.
Ali pogledajte, pa ćete i sami videti, moju preporuku imate.

Sledi film „Koja je ovo država" 

Kako je  i sam naslov  poprilično zbunjujući, tako i veći deo filma.

Očekivajući poentu filma, dočekali smo i kišu.

Neki su na prve kapkice kiše se pokupili i otišli.

A nekima nam je tek tada postalo interesantno i tako smo smislili način da odgledamo film i ne pokisnemo.

Polako, dvoje po dvoje počeli smo da sedamo na samu pozornicu, u turski sed.

I tako, da ne preteram ali sigurno tridesetak ljudi, ili koliko je moglo da stane.

I pored pljuskova i grmljavine ostali smo do kraja.

I mogu da kažem da film ima poentu.

Tako da, ne dozvolite da vas kiša nekad otera, jer možete nešto bitno da propustite.