Izbori, pitanje je sad?

Eto šta znači demokratija, čitaj kapitalizam. U socijalizmu smo imali Radničke univerzitete a danas u demokratiji privatne. Tako da svako može postati akademski građanin, pa čak i doktor nauka. Ne samo pripadnici „političke elite, koji zdušno diplomiraju na pomenutim bastionima znanja i nauke, već i osrednje situirani građani. Prodaš vola, polovni auto ili garsonjeru i upisuj fakultet u trendu. Nekada se tako snimala ploča u „Diskosu“ iz Aleksandrovca a danas na sličan način postaje se menadžer uglavnom, ali i pravnik, ekonomista, sve do onog famoznog DR!

Ne žalimo se kao narod ni na policiju, koja nas štiti od kriminalaca i ostalih opasnosti. Pravosudni sistem po rezultatima ne razlikuje se od pravosuđa drugih zemalja. Pre svih onih sa afričkog i azijskog kontinenta. Diplomatija od prijatelja stvara neprijatelje. Ekonomija, takođe, cveta. Raste proizvodnja. Doduše najviše kada Bog pogleda na nas, iako smo bezbožnici, pa pusti kišu u vrele letnje dane. Elem, da ponovim, sve je dobro da bolje ne može biti!

I baš sada kada je sve ovako blistavo i sjajno, nekome je do izbora. Jedva izabrasmo vlast koja nam i odgovara, jer kakav narod,takva i vlast, a ono neki bi da raspišu izbore, i opet sve iznova. Narod muči teška dilema: hoće li biti izbora, ili ne? Taman ova vlast počela da hapsi i da puni zatvore, a neko bi  sve to da ugrozi. Čekaju nas evropske integracije, potom NATO pakt, slobodna trgovina, dobrosusedski odnosi s bivšom braćom, i sada nekome trebaju izbori. I da vidiš čudo izbore traže ne samo gubitnici na prošlim izborima, što je logično jer nisu prošli i nezadovoljni su tbog toga, već i sama vlast! Pa čak i najjači u toj vlasti. Ipak je Srbija zemlja čuda!

Međutim, nije baš sve tako zamešateljno. Kod nas svi bi izbore izuzev Dačića i socijalista. Dačić je zadovoljan. Jeste da kao premijer stoji u senci Prvog potpredsednika i i da su njegovi ministri uglavnom dekor u Vladi a da stvarna vlast leži kod nekih drugih, njemu „bliskih koalicionih partnera“, ali čovek je skroman. Nije ala da bude nezasit. I još nešto. Dok si na vlasti niko ne može da ti naudi, da otvara stare afere, da isteruje mak na konac. Da te pita gde si bio, šta si radio, kako si stekao prvi milion? Malo li je?

S druge strane mnogo je onih što se busaju u grudi i traže izbore a mole boga da ih ne bude. Stalno im pada rejting, bliži su onoj petici za cenzus nego dvocifrenom broju glasača, a ovamo sviraju za male pare. Navalili izbore, pa izbore. I kad razgrneš paučinu rukom, jedino Naprednjacima izbori zbilja i odgovaraju. Popularnost narasla do neslućenih razmera. Uglavnom zbog hapšenja i raznoraznih gromova i munja. Doduše, nezavisan i nepristrasan sud posle oslobodi te pohapšene, ali efekat je ostvaren. Narodu malo treba. No, ne može ni to večno trajati. Uskoro treba položiti račune; kada će konačno to zapošljavanje, gde se dedoše strani investitori, kako to da u Srbiji policija zapleni dvadeset kila droge u gromoglasnoj i spektakularnoj akciji kada samo u jednoj šiptarskoj kući u velikom Trnovcu mogu da pronađu bar sto kilograma? Šta bi od rasta standarda, departizacije društva, borbe protiv korupcije, očuvanja nacionalnog dostojanstva? Treba grabiti vreme dok ga još ima. Znači, biće izbora.

Nije nepoznanica da se Prvi potpredsednik i Prvi premijer gledaju podozrivo. Nemaju previše poverenja jedan u drugoga. Na kraju, živi su to ljudi. A ljudi su grešni i slabi. Zavist, to jest sujeta, proradi i kod takvih veličina. Zašto potpredsednik ne bi bio predsednik ako ima pet puta veću popularnost? Danas je tako a sutra se možda situacija i promeni. To ako Premijer dobije Nobelovu nagradu. Ko će mu posle stati na put? Srbi su dali samo jednog nobelovca dosad. Ako dobijemo još jednog, a vrlo je izvesno, onda bi Žitorađa morala da se nazove Dačićgradom. Ili odvojeno – Dačić Grad? Ivicino zvuči rogobatno!

Na kraju, ne i poslednje i sigurno ne najmanje važno, Prvi potpredsednik ne može da očekuje od Dačića i socijalista da ga uvek i u svemu slede. Zato je bolje da ih na prvim izborima otkači i da, ako već bude morao, u sledeću koaliciju budu uključeni poslušni i verni. U Srbiji poznati kao evropejci, demokrate i gromade srpstva i patriotizma. Dakle, Čanak, Čeda i Vuk Drašković! „Sloboda mišljenja u Srbiji garantovana je zakonom, ali svi izbori do sada pokazuju da narod to pravo ne koristi!“ Prvi potpredsedniče, ništa te ne može zaustaviti u tvojim naporima za dobrobit Srbije.

Miodrag Tasić