Osvrt: U susret izborima V

Grdne pare bačene uzalud. Za taj novac mogli su kilometri puteva da se sagrade. Makar rupe da se popune. Poput onih na Barskom mostu u Žitkovcu. Ili na mostu na Moravi kod turskog motela. Pa one kod "Gramera", pored stadiona "Napretka", i hiljade drugih! Nekim čudom te rupe bivaju zatrpane svake godine i volšebno se iznova pojave nakon prvog snega. Čak se i prošire. Ali, neka!

Nije baš sve otišlo niz vodu. Mnogi vlasnici autobusa profitirali su od prevoza oduševljenih i odanih pristalica diljem Srbije. Širom i uzduž. Osim Velikog Trnovca. čini mi se. U tom, za srpske prilike, velikom naselju nije se pojavio nijedan predsednički kandidat! Ne znam zbog čega? Biće zanimljivo videti kolika je bila izlaznost u tom naselju na dan izbora. Kao i koliko je glasova dobio svaki pretendent na Andrićev venac!

Doduše, ne pratim pomno tv izveštaje. Moguće da je neko i tamo održao predizborni miting. Ako jeste, izvinjavam se. Kažem, nisam zagriženi posmatrač predizborne trke. Ne volim trećerazredne glumce. Sigala, Čaka Norisa i slične. Meni bi u preteranim količinama dodijao i Orson Vels, Čaplin, Džon Vejn, te neće ovi providni, izveštačeni i licemerni. Pa i Sigal deluje ozbiljnije. On pobije najmanje stotinak ljudi u svakom svom petparačkom "klasiku."  Opet, moraš mu verovati. Čovek zbilja zna s mačem i pištoljem, ekspert za karate i ostale borilačke sportove. A šta ovi znaju?

Troše se novci na reklame, plakate, narod putuje s mitinga na miting. Gubi se dragoceno vreme. Za te izgubljene sate moglo je da se poradi na zemlji; proleće je. Da zasadimo nešto. Kol'ko da ne trpimo gladni. U ovoj Srbiji, ako neko nije čuo, ljudi umiru od gladi i hladnoće. Potom, mogli smo da poradimo i na ekologiji. Da počistimo đubre za nama. Lično mislim da je đubre naš najveći problem. Sve, sve, ali s đubretom nećemo daleko stići. U Evropu, nikako!

Vratimo se izborima. Lično ne znam koga bih glasao. Neki su za ovo danas. Njima je dobro. Drugima baš ovo što imamo, smeta. Nisu zadovoljni. Što bi rekao naš narod, ovaj s juga Srbije: Ima gi, razni! U svakom slučaju raduje skromnost i trpeljivost srpskog građanina pokornog. Ma, naš čovek je s malim zadovoljan. Sendvič, sok, hiljadarka (dinarska) u džepu, i to mu dosta. I to je mnogo. Aplauderi u zabavnim programima na televiziji za osam sati sedenja i pljeskanja dobiju samo pet stotina dinara!

Nije mi jasno ko je od naših predsedničkih kandidata demokrata, a ko nacionalista, ko preferira Nato pakt, a ko Rusiju? Ko saoseća s osiromašenim narodom, a ko se ulaguje tajkunima? No, to nije ni važno. Kod nas pojam socijalizam, socijaldemokratija, monarhizam, patriotizam, imaju drugačije značenje od onog uvreženog. Ovde se socijalisti, levičari i slični najpre izbore za sebe, potom za narod. Ako do naroda dospeju. Lična žrtva, kao uzor, Če Gevara, Alija Sirotanović, to pripada drugoj galaksiji. S druge strane monarhisti i rodoljubi ne bore se da uvećaju državu, ili da je bar sačuvaju, već bi je smanjili. Srpsku postojbinu bi ustupili Arnautima. Pa da budemo dobri susedi, reče prvi među takvima!

Sve se to pomešalo. Na gomili. Kako da raščlaniš ko je ovde lud? Zbunjen je, svakako, narod! Na kraju, pošto i ovaj tekst ima kraj, ne treba sumnjati da je kraj blizu, krenulo je na bolje. Izvestan napredak već je ostvaren. Istina, jedini u poslednje vreme. Od nedavno idemo sat unapred. Malo li je?

Miodrag Tasić

Aleksinačke vesti