Sve suze i muke Vojislava Koštunice

Ovo pitanje već se duže vreme postavlja u javnosti. Obzirom da Srbija (ono što se zove Uža Srbija) nikad nije bila ni kapitalistička, ni komunistička, ni partizanska, već je bila svoja, specifična. Uvek u novijoj istoriji od vladavine dve dinastije, neako svoja i specifiča. Na granici Otomanskog istoka, na granici Austrijskog zapada.

Smrt Aleksandra Karađorđevića i Drugi veliki rat prekinuli svu svu težnju i sav napredak Srbije ostavljene, po ko zna koji put svom instiktu i borbi za samoodržanjem! Nismo ni počeli da formiramo građansko društvo, a ono je već prekinuto.

Nakon "oslobođenja" 2000-te, novi elan, nova nada! Po konstrukciji stavri dešava nam se Voja Koštunica, sinonim za civilizovano građansko, nacinalno duštvo, kojoj Srbija potpuno prirodno pripada ! Sve nade većine od "Kruga Dvojke", "Kruga Slavije", "Kruga Šumadije" do vascele Srbije bile su uperene u te oči!

Ali Voja, nije isto što i njegovi saradnici... Uvek neki "Brankovići" ubogi i gladni koji nikada nisu mogli da shvate njegovu poruku ! Gladni i ubogi devalviraju sve ono što je Voja zamislio i što mu je bilo sveto! Ostavljen, neshvaćen i sam počinje da pravi greške i pokazuje svoju slabost! Borba za Kosovo, nakon toga još jedan udarac otcepljenje Crne Gore bili su mnogo za ovog već iscrpljenog čoveka i neshvaćenog.

Kolika je odgovornost Vojislava Koštunice za sve ovo što nam se danas dešava i da li nas je prepustio na milost i nemilost "žutima, plavima, crnima" to će već istorija pokazati.

Ono što se vidi i oseća danas je taj "gubitak" prepuštenje Srbije "koje kome" ! Kako narod kaže " Došli divlji, isterali pitome ".

Danas imamo nove "vekovne prijatelje" imao komuniste trnsformisane u desničare, imamo nacionaliste preobučene u europejce. Jedno potpuno političko "ludilo" i mešetarenje gde se... Ne zna, ko je kome ovde muž, a ko kome žena! (Nušić, Dr.).

I vraćam se, na to pitanje, kako je Voja mogao da nas prepusti beznađu, kad je vrlo dobro znao kakav je mentalitet našeg naroda i kako će stavari da se odvijaju ! Da li je Voja odgovran ili ne, to je stvar istorije. Ali sigurno jedan deo Srbije neće mu nikad oprostiti bez obzira na njegove razloge napuštanja izvršne vlasti. Poznato je da on ima, čak i dan danas ogromnu podršku i poštovanje zapadnih "prijatelja" (tako omiljena reč), ali neiskorišćenu!.

I, ne roni "Suze samo Voja" za Srbijom, suze roni i Srbija za Vojinim odsustvom hrabrosti uz svo poštovanje namere, volje i dela. Ipak nas je ostavio na cedilu, bar tako gleda onaj "prosti seljak", a i ne može drugačije jer je verovao . A, danas kome da veruje... veruje samo u onih prosečnih tri hektara svoje zemlje i u nebo...

I opet Srbija na početku, po ko zna koji put. opet novi "prijatelji Obrenovićevi", a generacije stasaju i stasaju, a roditelji na početku! Ko smo i šta smo? Obrenovićevi, Kara Petrovići, ne znamo ni mi sami. I tako opet u krugu... 

Da li je Voja bio u pravu, ostaje da nam sam on kaže.